Nakon perioda izuzetno visokih cena ratarskih proizvoda na svetskim berzama i kod nas, došlo je do „hlađenja“ tržišta. Cene padaju, na šta mogu da odahnu stočari.
„Maj mesec je bio mesec velikih obrta, a zapamtićemo ga po tome što su pored pšenice, dve najznačajnije ratarske kulture imale cenovne maksimume, i to na globalnom nivou“ rekao je agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Cena soje je iznosila oko 85 dinara po kilogramu, što je apsolutni maksimum, zatim kukuruza sa 27 dinara što je takođe cenovni maksimum, i cene pšenice i suncokreta koje je bile nešto ispod ovih nivoa.
„Kao da nam se cenovno ponovila 2012 godina za koju smo mislili da se neće skoro desiti“ dodao je Galetin.
Uzroci su najviše kovid kriza ali i mnoštvo tržišnih i vantržišnih razloga. Na pad cena u drugom delu maja je uticalo nekoliko stvari.
„Jedna je najava izlaska iz krize tj. povratak velikih igrača a to su finansijski fondovi, zatim delovanje zakona ponude (smanjena) i tražnje, te je za očekivati stabilizacija tržišta te zatim i pad cena“ rekao je sagovornik.
Terminsko tržište je i dalje veoma aktivno pa stručnjaci veruju da će cene primarnih ratarskih proizvoda imati dobru cenu. Ovo je nešto što bi moglo da ulije neku nadu našim tovljačima, kaže Galetin.
Nedavnim pozivom za subvencije Ministarstva poljoprivrede (aranžman sa SB) tj. kredit nazvan 50-40-10, (50 odsto bespovratna sredstva, 40 kredit, i 10 odsto sopstveno učešće) obuhvaćeni su manji poljoprivrednici u visini od 20 do 50 hiljada evara, koji nisu prepoznati u IPARD-u.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
