Žitna pijavica je jedan od najučestalijih štetočina na pšenici, a ratarima je poznat i pod nazivom lema. Javlja se u proleće čim temperature dosegnu 7 stepeni Celzijusa, a profesor doktor Georg Drezner upozorava da je primećena već krajem marta.
„Tada su temperature u žitorodnom području uglavnom bile normalne“, kaže Drezner.
Ali, napominje da je u aprilu bilo vrlo hladno, uz normalne količine padavina tako da je veća pojava i razmnožavanje leme kasnilo.
„Pogoduje im toplo i vlažno vreme“, ističe naš sagovornik.
Štete koje prave lako se prepoznaju. Odrasli insekti nagrizaju listove u vidu pruga, a larve se hrane samo gornjim slojem lišća što dovodi do pojave belih izduženih linija na plojki.
Međutim, usled jačeg napada gornji sloj lista može biti potpuno uništen pa dolazi do sušenja. Na takav način prinos može biti znatno smanjen, pogotovo u sušnim uslovima, piše profesor doktor Marija Ivezić u stručnoj literaturi.
„Najveće štete čine larve. One napadaju gornji list, odnosno zastavičar iz kojeg se u najvećoj meri premeštaju „asimilati“ u zrno, te on značajno utiče na rod“, upozorava Drezner pojasnivši kako o tome zavisi uspešnost nalivanja zrna. Ali, kaže da po njegovim saznanjima značajnijih šteta u ovoj godini nije bilo.
„Larve najveće štete prave najčešće od klasanja do mlečnog zrenja pšenice koja traje do kraja druge dekade juna“, ističe ovaj stručnjak.
Jedna od preventivnih mera je duboka jesenja obrada zemljišta, kojom se žitni balac unosi u dublje slojeve i tako se uništava. Drezner napominje da se u zaštiti insekticidima suzbijaju odrasli insekti, ali ako ih ima puno. Prag suzbijanja je više od 25 ovih insekata po metru četvornom. Ali, prskanje se obavlja i ako želimo da onemogućimo da ženke odlože jaja na listove iz kojih će izaći larve.
„Preporučuje se suzbijati i njih i to ako je najmanje jedna po jednom ili dva lista zastavičara“, dodaje Drezner rekavši da zaštitu treba koristiti i ako ih se iz jaja razvilo 20 do 30 odsto. Ali, naglašava da navedeni kriterijumi prvenstveno zavise od planiranog roda, vrste žitarica i osetljivosti sorte.
Profesorka Ivezić u svojoj knjizi piše da ako se očekuje prinos manji od pet tona po hektaru osnovno suzbijanje larvi se obavlja kada je 10 do 15 odsto njih izašlo iz jaja ili dve po zastavici. Ali, kod većih prinosa navodi da se sprovođenje suzbijanje preporučuje već kod prisutnosti od 0,5 do 1,5 po zastavičaru.
Hemijska zaštita se u slučaju pojave ove štetočine obavlja ciljano. Dakle, ako postoje žarišta ili oaze pojave larvi, onda se one suzbijaju samo na tim mestima, a ne na celoj površini što je ekološki prihvatljivije.
Drezner napominje da bi ratari koji uzgajaju pšenicu, ali i ostale strne žitarice poput ovsa i ječma trebalo obilaziti svoje useve u kritičnom razdoblju, odnosno u onome kada lema pravi štete.
„Usevom treba hodati dijagonalno u staroj odeći i na osnovu toga donositi odluke o pravovremenom tretiranju“, savetuje profesor.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
