Među našim baštovanima koji rado seju grašak, uvreženo je shvatanje da je predzimska setva ovog povrća uspešnija od rane jesenje. Tako je u našim klimatskim uslovima najpovoljnije vreme za setvu graška od kraja oktobra do petog decembra.

Ranim prispevanjem mladog graška iz predzimske setve, u proleće se oslobađa zemljište za setvu drugih kasnijih povrtarskih useva – paradajz, paprika, krastavac, kornišon, šargarepa… što pruža mogućnost gajenja i korišćenja dva useva sa iste parcele u toku jedne godine.

Zbog čega se u našim uslovima predzimska setva graška pokazala boljom od jesenje iako se nekada preporučivala ranija setva u jesen, i takav usev je pre početka mrazeva i snega porastao do 12 cm i dobro se pripremio za prezimljavanje. Ipak, uvidelo se da ovakav način proizvodnje graška nije preporučljiv zbog hladnih vetrova i mrazeva u proleće, kada je površina zemljišta bez snežnog pokrivača.

Predzimska setva graška, za razliku od jesenje, obezbeđuje bolje prezimljavanje biljaka. Zapravo, naklijalo seme u stadijumu klice bolje prezimi, ali, ukoliko se zakasni sa setvom, pa seme ne stigne da isklija, ono će u toku zime u znatnoj meri da istruli te zbog toga valja poštovati rokove setve. Mlade biljke, za razliku od već odraslih, bolje podnose niske temperature. Ipak, precizno utvrđivanje najpovoljnijeg roka setve u našim agroekološkim uslovima je dosta otežano zbog velike promenljivosti meteoroloških činilaca. Sorte graška okruglog ili glatkog semena pokazuju veću otpornost prema niskim temperaturama od selekcija uglastog i naboranog semena.

Grašak se pri normalnoj prolećnoj setvi seje na dubinu od tri do pet cm, u zavisnosti od toga da li je zemljište teško ili lako, odnosno suvo ili vlažno. Ali, prilikom predzimske setve, s obzirom na to da se prezimljavanje odvija u stadijumu klice, dubina setve treba da iznosi 6-7 cm. Setvenu normu valja uvećati za 20 do 30 odsto, kako bi se u izvesnoj meri nadoknadio broj izmrzlih biljaka u toku zimskog i prolećnog perioda. Međutim, treba posebno istaći da se za predzimsku setvu graška, s obzirom na relativno nepovoljne uslove za nicanje, mora koristiti seme dobrog kvaliteta.

Grašak posejan u jesen, odnosno pred zimu, može se brati 7-12 dana ranije u odnosu na grašak posejan u proleće. Međutim, kasni prolećni mrazevi mogu da utiču na opadanje cvetova i tek formiranih mahuna kod ranostasnih sorti. Ovo se događa samo u godinama sa izrazito kasnim prolećnim mrazevima.

Sazrevanjem mladog graška u rano proleće postužu se znatno veće cene na tržištu, nego kod graška koji se seje u proleće. Međutim, dobar rod graška imaćete samo ako se opredelite za ranostasnu sortu, koja ima veliku otpornost prema niskim temperaturama. U protivnom, ako za setvu koristite kasnostasnu sortu, pozitivan efekat predzimske setve, koji se ogleda u ranijem prispevanju mladog graška u proleće, u odnosu na prolećnu setvu graška, neće se ispoljiti.

Doktor Žarko Ilin, profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu savetuje sve baštovane, koji žele da grašak gaje u ovom roku, da za setvu koriste sorte  „tamiš“, „dunav“, „kelvedon“, „mali provansalac“, „frila“, „palanački G-65“ i „palanački G-67“.

S. Mujanović

Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.