Prosečan prinos trešanja u Šumadiji se kreće od šest do osam tona međutim ova godina je zbog kasnih mrazeva i temperaturnih kolebanja uticala i na rod, a kasnije sorte trešanja imaju bolju cenu od ranih. Na sam plasman dodatno je uticao i otežani izvoz pa su voćari bili prinuđeni da svoj rod plasiraju na domaće tržište.
Miodrag Petrović se u zaseoku Mitrovčić kod Topole bavi voćarstvom na skoro osam hektara a među voćnim vrstama ima i mlade zasade trešanja. Velika temperaturna kolebanja, mraz u martu, ali i grad uticali su i na prinos roda trešanja koji će ove godine biti ispod proseka.
„Ja sam počeo pre jedno dve, tri godine da sadim trešnje na dvadeset ari, međutim ova godina je izuzetno loša bila zbog mraza. Imam jedno dve sorte koje su ostale, stela italijanska je ostala. Malo me je mraz uništio , malo grad i kad pogledate nema ništa od sorte burlata, mraz je prvu turu odneo, sanbrest ima ponegde a što se tiče godine godina je totalno loša. Mraz je uništio i krušku i kajsiju i šljivu.“
Ovogodišnja cena trešanja varira, pa kasnije sorte u odnosu na rane imaju bolju cenu.
„Ove godine, cena je između 150 do dvesta dinara na pijaci, tako je i na hladnjačama. Ja evo počinjem da berem za hladnjaču, sad koliko će da bude, da li će biti 150, ili 200 ja sad ne znam, a neka bude koliko hoće, ja svakako nju moram da oberem i da dajem hladnjači. Najbolja mi je sanbrest, sa njom sam zadovoljan najviše i ako budem proširivao zasad samo ću nju da sadim jer ima dobar kvalitet, slatka je i krupna. Ona sad baš ovih dana stiže za berbu a čak ima i lepu cenu“, kaže Miodrag Petrović.
Dug period cvetanja kao i niske temperature uticale su i na oprašivanje što je dodatno smanjilo rod u Šumadiji gde se prosečni prinosi trešanja kreću od šest do osam tona po hektaru.
Danko Petrović savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo ističe: „Vegetacija zbog niskih temperatura u jednom periodu marta meseca je kasnila, tako da smo imali samo stizanje odnosno početak berbe ranih prvih sorti trešanja nekih pet, sedam čak i deset dana kasnije u odnosu na višegodišnje proseke. Što se tiče samog prinosa generalno je nešto manji u odnosu na prethodnu godinu, što se tiče kvaliteta, kvalitet varira u odnosu na primenu agrotehnike i zavisi od lokaliteta. Uglavnom je zadovoljavajući mada imali smo i neke lokalitete gde su plodovi bili sitniji u odnosu na standarde za datu sortu.“
Visoke nadnice za radnike, slabiji prinos i kvalitet trešanja kao i pritisak na domaće tržište zbog otežanog izvoza doprineli su težem plasmanu ove voćne vrste u Šumadiji.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
