Selo Sajan nadomak Kikinde po 24. put bilo je domaćin „Severnobanatskih žetelačkih svečanosti“. Osam ekipa pokazalo je kako je nekada izgledala žetva, ali i svi običaji koji su pratili jednu od najvažnijih poljoprivrednih aktivnosti.
Julsko sunce ove godine nije bilo preintenzivno za žeteoce, koji su se uputili u atar u okolini Sajana. Na žetvu ih je ispratila muzika, a oni su prvo posebnu pažnju posvetili alatu, naročito kosi, koja mora biti dobro pripremljena da bi kosidba bila uspešna.
„Moramo da iskujemo, da bude jako oštro, da možemo lako da radimo. Ako je kosa oštra, lako je kositi, ako nije, onda je teško“, objašnjava za RTV Ferenc Kereši iz Sente.
„Severnobanatske žetelačke svečanosti“ 24. put su održane u Sajanu. Od samog početka, na manifestaciju dolazi ekipa iz susedne Mađarske, koja uvek ima isti motiv.
„Dugo negujemo kulturno nasleđe, posebno mađarsku tradiciju. Cilj nam je da i omladina nauči ili makar da vidi kako se to nekada radilo“, istakao je Atila Terenjai gost iz Mađarske.
Za žeteoce je važno pripremiti i kvalitetan obrok, jer je posao koji se nekad radio ručno zahtevao težak fizički rad. Zato su na njivi obavezno bili slanina, jaja, sir, domaći hleb, sve ono što danas zovemo „jaka hrana“.
„Jaka hrana održava čoveka. Treba mu kalorija, treba da izdrži da kosi ceo dan. A nekad se kosilo od pet sati, pa ceo dan“, priseća se Olga Golušin iz Kikinde.
„Žetelačke svečanosti“ jedina su manifestacija tog profila koja se i dalje neguje u okolini Kikinde. Kroz nju se neguju multikulturalnost i običaji severa Banata.
Ramona Tot, članica Gradskog veća zadužena za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici obećava da će grad Kikinda i ubuduće podržavati ovu manifestaciju, pošto se, kako je navela, „na takav način neguje tradicija žetve“.
Iako takmičarskog karaktera, o priznanjima se tokom žetve ne priča. Kako kažu naši sagovornici, više od posla važnije je druženje, kroz koje se evociraju uspomene na vreme koje pamti rodna banatska zemlja.
Izvor: RTV
Foto: RTV
