Ovih dana na pijacama povećana je ponuda trešanja po nižim cenama od uobičajenih. Glavni razlog je što smo ove godine, pre svega zbog kasnije berbe, izgubili tržište Rusije. Sa druge strane, najkvalitetnije domaće trešnje završavaju na tržištu zapadne Evrope.
Ritopek, Zaklopača, Brestovik, Udovice, voćarski su ponos opština Grocka i Smederevo. Međutim, kada se poremeti plasman, voćari tog kraja ne znaju šta će sa plodovima.
To je ove godine slučaj sa trešnjama. Otežano plodove prodaje i Momica Petrović koji trešnju gaju na tri hektara a ukupno pod voćem ima 12 hektara.
-Cena je niska, proizvođači odustaju od berbe jer ne poklapaju troškove, rekao je Petrović.
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Nenad Magazin objašnjava zašto je tržište Rusije ove godine nedostupno za našu trešnju.
-Ova godina s odlikuje dobrim rodom trešnje a naš izvoz je uglavnom usmeren na rusko tržište koje je nestabilno. Ove godine su naše kašnjenje u izvosu popunile neke druge zemlje a prodaja je lošija, cenimo i zbog korone. Naša prilika je izvoz u zemlje zapadne Evrope, saopštava Magazin.
Nemaju svi voćari problem sa plasmanom trešanja. Oni koji su uložili više novca u nove, slabo bujne podloge, tržišno aktuelne sorte, koji proizvode veće plodove, prehlađuju ih i kalibriraju nakon berbe i na kraju upakuju u savremenu ambalažu, postižu veću cenu na zapadno-evropskom tržištu. Među njima je i Vladimir Popić sa Čeneja.
Po njemu, zastoj u izvozu naše trešnje je usledio pošto su rusko tržište zauzeli Turci i Azerbejdžan kojima su plodovi ranije dozreli, tako da je većina trešanja namenjenih izvosu ostala na domaćem tržištu pa je došlo da pada cene.Svi proizvođači koji su izvezli na nordijsko pa i francusko tržište su postogli cene iznad 2 evra po kilogramu oniv krupninijh sorti.
-Što se tiče mene lično, ja sam našao tržište u Nemačkoj, Holandiji i delom u Crnoj Gori. Ta trešnja je dostizala cenu od 2.2 do 3.5 evra po kilogramu, rekao je Popić sa Čeneja.
U Srbiji se godišnje proizvede do 20.000 tona trešanja što je tek 3% evropske proizvodnje. Prostora za unapređenje ima, pre svega ako se novi zasadi budu proizvodili prema savremenim tehnološkim rešenjima.
Autor: Đorđe Simović
Izvor: RTV
