Cene biljnih ulja opale za 9,8 posto u junu, žitarice jeftinije za 2,6 odsto u odnosu na maj, ali je njihov indeks i dalje za 33,8 odsto viši nego u junu prošle godine.
Svetske cene prehrambenih proizvoda pale su u junu prvi put posle 12 meseci uzastopnog rasta, prema danas objavljenom izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO).
Indeks cena hrane koji izračunava FAO u proseku je iznosio 124,6 poena u junu, što je za 2,5 odsto manje nego u maju, ali je još uvek za 33,9 procenata iznad nivoa na kom je bio u istom periodu 2020, navodi se u izveštaju objavljenom na zvaničnom veb sajtu ove agencije UN sa sedištem u Rimu.
Na pad indeksa su najviše uticale niže cene biljnih ulja, žitarica a, nešto umerenije, smanjene cena mlečnih proizvoda, što je generalno više nego kompenzovalo porast cena mesa i šećera.
Cene biljnih ulja su opale za 9,8 posto u junu, spustivši se na četvoromesečni minimum, a najviše su pojeftinili palmino, sojino i suncokretovo ulje.
Žitarice su zabeležile umereniji pad cene od 2,6 odsto u odnosu na maj, ali je njihov indeks i dalje za 33,8 odsto iznad nivoa iz juna prošle godine.
Međunarodne cene kukuruza su smanjene za 5,0 procenata, predvođene padom cena u Argentini usled rasta zaliha posle nedavne žetve, gde su prinosi bili veći od očekivanih.
Cene pšenice su skliznule u junu za 0,8 posto zbog povoljnih globalnih izgleda proizvodnje kod mnogih ključnih proizvođača, koji su znatno nadvladali uzlazni pritisak na cene izazvan sušom koja pogađa rod u Severnoj Americi.
Indeks cena mlečnih proizvoda je opao za 1,0 procenat, na 119,9 poena, pri čemu su pojeftinili svi mlečni proizvod, a najviše maslac usled naglog povlačenja globalne uvozne tražnje i blagog povećanja zaliha, pre svega u Evropi.
Suprotan trend zabeležile su cene šećera, koji je poskupeo za 0,9 procenata na mesečnom nivou, i to treći mesec zaredom, dostižući novi višegodišnji maksimum. Tome su doprinele neizvesnosti u vezi sa uticajem nepovoljnih vremenskih uslova na prinos roda u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera.
Međunarodne kotacije mesa su takođe porasle za 2,1 odsto u junu u odnosu na maj, nastavljajući uspon deveti mesec uzastopno, tako da je ovaj indeks za 15,6 procenata nadmašio vrednost iz juna 2020, ali je još uvek za 8,0 posto niži od rekordnog nivoa zabeleženog u avgustu 2014.
FAO je u odvojenom izveštaju o ponudi i potražnji žitarica, blago smanjio prognozu globalne proizvodnje u 2021. godinu na 2.817 miliona tona. To je međutim i dalje za 1,7 odsto, ili za 47,8 miliona tona više od proizvodnje u 2020, što bi bio nov rekord.
Procene svetske proizvodnje krupnih žitarica smanjene su na 1 513 miliona tona, odnosno za tri miliona tona u odnosu na prošlomesečna predviđanja, uglavnom zbog velikog rezanja prognoze brazilske proizvodnje kukuruza, prenosi Tanjug.
Što se tiče pšenice, FAO je revidirao naniže projekciju proizvodnje u 2021. za jedan milion tona na 784,7 miliona tona, jer su vremenski uslovi na Bliskom istoku umanjili izglede ranije očekivanih prinosa. Ipak, ovogodišnja proizvodnja pšenice biće i dalje za 1,2 procenta viša nego lani.
Foto: Unsplash
