Uklanjanje testisa kod ovnova omogućava odlaganje starenja DNK i omogućava im da žive i do 60 odsto duže. Naučnici tvrde da bi isto moglo da važi i za ljude.
U studiji objavljenoj na portalu eLife, istraživači sa novozelandskog Univerziteta u Otagu, u saradnji sa kolegama iz Sjedinjenih Država, pokazali su da uklanjanje muških polnih žlezda kod ovnova odlaže starenje DNK kada se uporede sa mužjacima koji nisu podvrgnuti ovoj proceduri. Rezultati pokazuju da kastracija pokreće ženske karakteristike DNK i hemijske procese poznate kao DNK metilacija.
„I farmeri i naučnici odavno znaju da kastrirani ovnovi u proseku žive mnogo duže od onih koji nisu, međutim, ovo je prvi put da je proučena DNK kako bi se utvrdilo da li i ona sporije stari“, navodi rukovodilac istraživanja, doktorand anatomije Univerziteta Otago, Viktorija Sagri.
Kako bi obavili ove analize, istraživači su prvo morali da utvrde „epigenetski časovnik“ na osnovu velikog uzorka ovaca kako bi mogli da mere starenje DNK. Zatim su uporedili epigenetski časovnik kastriranih i netaknutih mužjaka i utvrdili da je njihova „stopa otkucaja“ različita; što znači da se duži život kastriranih ovaca, ogleda i na njihovoj DNK.
Podloga za ovu studiju je brzi razvoj alata za proučavanje starenja DNK. Nedavno je postalo moguće proceniti starost ljudi i drugih sisara koristeći samo DNK i epigenetski časovnik.
Izumitelj epigenetskog časovnika i koautor studije, profesor Stiv Horvat sa Univerziteta u Kaliforniji u Los Anđelesu objašnjava da su uspeli da razviju način za merenje biološke starosti velikog broja sisara.
„Do sada smo pogledali preko 200 vrsta i otkrili iznenađujuće zajedničke karakteristike starenja životinja. Ali istraživanje na ovcama je jedinstveno po tome što je posebno izolovano delovanje muških hormona na starenje“, dodaje profesor Horvat.
Doktor Tim Hore, jedan od rukovodilaca istraživačkog tima i viši predavač na Odseku za anatomiju, kaže da rezultati ove studije pružaju nove podatke za bolje razumevanje mehanizma bržeg starenja kod muškaraca.
„Otkrili smo da mužjaci i ženke ovaca imaju veoma različite obrasce starenja DNK, kao i da su kastrati imali vrlo ženske karakteristike na određenim DNK mestima. Zanimljivo je da se ona mesta u DNK koja najviše reaguju na kastraciju takođe vezuju za receptore muških hormona i kod ljudi mnogo većom brzinom nego što bismo inače očekivali. Ovo pruža jasnu vezu između kastracije, muških hormona i polnih specifičnih razlika u starenju DNK“, tvrdi dr Hore.
Da bi razumeli na koja tkiva snažno utiče nivo hormona, istraživači su proučavali polne karakteristike kod miševa. U tkivima u kojima se nalaze receptori za muški hormon (npr. koža, bubrezi i mozak) primećene su velike razlike između obrazaca DNK kod mužjaka i ženki. Nasuprot tome, tkiva koja nemaju hormonske receptore izgledala su isto kod jednih i kod drugih.
„Većina istraživača koristi analizu krv za utvrđivanje biološke starosti, a to smo radili i kod ovaca. Međutim, promene nisu utvrđene u uzorcima dobijenim iz krvi već u koži gde smo pronašli efekte starenja specifične za pol u uzorku DNK ovaca. I ovo se takođe pokazalo tačnim i za miševe gde smo imali podatke dobijene iz različitih tkiva mužjaka i ženki“, dodaje dr Hore.
Pored podsticaja za dalje razumevanje uloge muških polnih hormona u ubrzanju starenja, istraživači se nadaju da će njihov rad imati šire implikacije. Na osnovu prvog epigenetskog časovnika za ovce, farmeri će moći da utvrde koja ovca će živeti duže (i biti produktivnija), ali i da utvrde starost mesa, odnosno da otkriju da li je meso za koje se tvrdi da je sočna novozelandska jagnjetina, u stvari ovčetina.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
