Nakon završetka žetve pšenice, treba razmišljati i o obradi zemlje i pripremi za naredne kulture. Mašine i oruđa za obradu deluju mehanički na zemljište i pri tome potpomažu biološke, fizičke i hemijske procese u njemu.
Primenom oruđa, odnosno mašina za obradu zemljišta ostvaruju se sledeći ciljevi, zadaci i uticaj: na zemljište, na biljke i izbor mehanizacije.
Zbog sabijanja gaženjem raznim poljoprivrednim mašinama, kao i prirodnim sabijanjem, zbog delovanja atmosferskih padavina izboru mehanizacije za obradu strništa treba posvetiti maksimalnu pažnju. Osnovni cilj je postizanje i obnavljanje optimalne strukture zemljišta rahljanjem, mrvljenjem, prevrtanjem i mešanjem, na različitim dubinama i sa različitim intenzitetom delovanja, koju je ono izgubilo nakon ubiranja prethodnog useva.
Ako radimo osnovnu obradu za postrnu setvu, to uraditi tako da odgovara zahtevima gajene biljne vrste. Voditi računa o unošenju biljnih ostataka, organskog i mineralnog hraniva nakon žetve predhodnog useva.
Primena mašina i oruđa mora biti pravovremena i ekonomski opravdana, a pri tome težiti da se to radi, ako je moguće, pri optimalnoj vlažnosti zemljišta.
Ako se radi o dopunskoj obradi – ugarenju strništa, primenjivati oruđa i mašine, koja ostvaruju visok eksploatacioni učinak, uz mogućnost kombinovanja različitih radnih organa. Osnovni ciljevi ovakve obrade su: očuvanje vlage u zemljištu, što se postiže presecanjem uspostavljenih kapilarnih tokova vlage; mešanje žetvenih ostataka sa gornjim slojem zemljišta i lakše delovanje rizosfere; stvaranje pogodnih uslova za klijanje, nicanje, a kasnije i suzbijanje korovskih biljaka; spečavanje erozionih procesa; smanjenje sabijanja zemljišta i
lakše izvođenje osnovne obrade, kada za to dođe vreme.
Za ovu vrstu obrade koristiti oruđa i mašine za obradu bez prevrtanja (redukovana obrada – Reduced tillage ili konzervacijska obrada – Conservation tillage). Bitno obeležje ovih oruđa je da imaju odsustvo potpunog prevrtanja plastice, tako da se biljni ostaci, od prethodnog useva, u zavisnosti od dubine rada radnih organa i njihovog delovanja na zemlju, mešaju u površinskom sloju ili ostaju na površini. Izbegavati korišćenje plugova, jer s njima nije moguće kvalitetno, (na malu dubinu – do 15 cm), izvesti ovu operaciju, zbog odnosa širine brazde i dubine obrade.
Oruđa koja se najčešće primenjuju za ovu vrstu obrade su: tanjirače, kratke tanjirače, kultivatori, podrivači – gruberi i razrivači. Pogodnija za upotrebu su kombinovana oruđa, koja uz glavne radne organe imaju i dopunske – najčešće rotirajuće valjke različitog prečnika i konstrukcije, čiji je zadatak da izvrše dodatnu stabilizaciju i ravnanje obrađene površine. Tako se omogućava da seme korovskih vrsta brže klija i niče.
Svaka vrsta oruđa ima svoje prednosti, ali i nedostatke u odnosu na druge. Važno je pri nabavci ili upotrebi ovih oruđa razmisliti o tome kakve efekte očekujete i šta želite da ostvarite. Raspored radnih organa ovih oruđa u dva, tri ili četiri reda omogućava da se zemljište obradi delimično ili po celoj širini horizontalnog profila.
Prednost je što ovakva oruđa imaju veću širinu zahvata, rade na većim brzinama, ostvaruju daleko veću proizvodnost, smanjuju prosečnu potrošnju goriva po hektaru, povećavaju efikasnost i smanjuju eksploatacione troškove. Ovakav način obrade afirmiše nove 3 E sisteme obrade koji promovišu ekološki orijentisanu obradu, a baziraju se na: smanjenu potrošnje energije, smanjenju erozije i redukciji smanjenja emisije štetnih gasova.
Ovakav način obrade primenom maksimalno iskorišćene i adekvatne mehanizacije utiče na smanjenje troškova proizvodnje.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
