Uzgoj paradajza u zaštićenom prostoru zahteva i redovno kontrolisanje plastenika, ali i kontrolu zdravstvenog stanja useva u objektu, kako bi se na vreme sprečila masovnija pojava raznih štetočina, kao i potencijalnih infekcija.
U plastenicima koji su pregledani na području Pčinjskog okruga, prema rečima diplomiranog inženjera zaštite bilja, Dejana Mujakića, iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe u Vranju, uočena je na pojedinim biljkama pojava simptoma virusa bronzavosti paradajza (Tomato spotted wilt virus – TSWV).
Znaci zaraze registrovani su u zasadima gde je brojnost tripsa bila zabrinjavajuća, a simptomi prisustva te štetočine lako uočljivi na velikom broju useva.
„Tamo gde nije odrađena odgovarajuća zaštita biljaka od tripsa – od kojih su neke vrste vektori virusa bronzavosti paradajza, došlo je do javljanja simptoma tog virusa mestimično i na paradajzu“, navodi Mujakić.
Trips je štetni insekt i ima više generacija u toku jedne godine. On je takođe prenosilac virusa, koji može da bude unesen u njegov organizam jedino u stadijumu larve. Odrasla jedinka je virulentna i može dalje da prenosi i širi pomenuti virus.
Prema rečima stručnjaka, odrasli insekti su tokom čitavog svog života zaraženi dok se na njihovo potomstvo, virus bronzavosti ne prenosi. Do sada je opisano osam vrsta koje su njegovi vektori, a među njima je ekonomski najznačajnija – Frankliniella occidentalis.
Paradajz je povrtarska vrsta koju TSWV najviše napada i po simptomima ispoljenim na listovima u vidu bronzane boje, virus je i dobio ime.
Na mladim i zelenim plodovima pojavljuju se nekrotični prstenovi i fleke zbog čega plod i poprima nepravilan oblik. Na zrelom povrću formiraju se koncentrične prstenaste pege, tačnije bledocrvena, bela ili narandžasto obojena mesta, oivičena tim prstenovima. U većem broju slučajeva javlja se i neravnomerno sazrevanje plodova pa takav paradajz gubi na tržišnoj vrednosti.
Stručnjaci savetuju kao obavezne preventivne mere redovan pregled useva na prisustvo tripsa metodom otresanja na belu podlogu, zatim suzbijanje te štetočine upotrebom nekog od registrovanih preparata. Pored toga, preporuka je i uništavanje biljaka na kojima su uočeni simptomi virusa, kao i uklanjanje korova i oko plastenika zato što su korovske vrste „rezervoari virusnih oboljenja i vektora“, kaže ovaj vranjanski stučnjak.
Prilikom upotrebe hemijskih mera zaštite, obavezno je poštovati karencu.
Podsetimo, suzbijanje može da se sastoji i u proizvodnji zdravog rasada pa ga zbog toga treba tretirati insekticidima protiv tripsa još u ranim fazama. Od preparata mogu da se primene oni na bazi aktivne materije spinosad.
Sa upotrebom hemijskih sredstava treba početi kada je rasad veličine pet do osam centimetara. Na otvorenom polju, tretirati biljke nakon rasađivanja i kada se primete prve jedinke tripsa. Od koristi može da bude i uništavanje biljnih ostataka i korovskih vrsta, kao i gajenje otpornih sorti.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
