Kantarion je višegodišnja zeljasta biljka. Njen latinski naziv, Hypericum perforatum, potiče od grčkih reči hyper (iznad) i exion (misao), što označava njenu posebnu lekovitost. Samoniklo raste u hrastovim i borovim šumama, na proplancima, livadama i pašnjacima, zapuštenim terenima.

U narodu je poznata kao gospina ili bogorodičina trava, a njeno lekovito delovanje potiče od više aktivnih supstanci kao što su hipericin kompleks, flavonoidi, tanini, eterično ulje i drugi.

Jedna je od najtraženijih i najviše istraživanih lekovitih biljaka u Evropi, a s obzirom na sve veće potrebe prerađivačke industrije te u cilju dobijanja sirovine standardnog kvaliteta, ova biljna vrsta uvodi se u plantažnu proizvodnju, piše Jovana Todorović na Savjetodavnoj Srpske.

Kantarion kao široko rasprostranjena vrsta ne zahteva posebne okolnosti. Kod podizanja zasada treba izbegavati zasenjene i previše vlažne terene. Za vreme intenzivnog rasta i cvetanja ima povećane zahteve za toplotom, a dobro podnosi i niske zimske temperature. U pogledu plodnosti, nema velike zahteve za zemljištem i može da se uspešno uzgaja na gotovo svim tipovima, osim na zabarenim.

Dakle, uspeva i na siromašnim, brdsko-planinskim terenima, ali treba napomenuti da mu ipak najviše pogoduju duboka, plodna zemljišta, povoljnih fizičko-hemijskih osobina.

Višegodišnja je kultura te ostaje na jednom mestu više godina što znači da se ne uvodi u klasičan plodored. Najbolji predusevi su kulture koje ostavljaju zemljište bez korova jer njihova masovnija pojava može da predstavlja značajnu smetnju u prvoj godini uzgoja.

Obrada zemljišta treba da se obavi što dublje, a na brdsko-planinskim terenima koliko to dozvoljava oranični sloj. Neophodno je osigurati što dublji i rastresitiji sloj zemljišta, kako bi se mlade biljke brže razvijale i pravilnije ukorenile.

Pre dubokog oranja preporučeno je primeniti stajnjak u količini od 30-50 t/ha. Od mineralnih, najčešće se koriste NPK đubriva koje se unose pred setvu u količini od 300-400 kg/ha.

Kantarion može da se razmnožava generativno semenom ili vegetativno deljenjem starijih reznica. U komercijalnoj proizvodnji češće se koristi razmnožavanje semenom putem direktne setve na zemljište ili proizvodnjom rasada.

Proizvodnja rasada započinje setvom u leje u julu. Preko leta mlade biljke u lejama potrebno je da zalivamo. Za setvu jednog metra kvadratnog rasada potrebno je 0,5 g semena od čega se dobije 300 do 400 sadnica.

Preporučuje se da se sadnja mladih obavi u jesen, kako bi se do proleća dobro ukorenile. Međuredni razmak trebao bi da iznosi 50 do 70 cm, a među biljkama u redu 30 do 40 cm. Optimalan sklop na jednom hektaru površine iznosi 35.000 do 50.000 biljaka.

Direktna setva semena u zemljište obavlja se krajem jeseni ili rano u proleće. Preporučeni međuredni razmak je 50 do 70 cm.

Nega zasada podrazumeva okopavanje, međuredno kultivisanje, prihranjivanje, čišćenje zasada od ostataka nadzemnih delova, navodnjavanje i zaštitu.

Okopavanje i međuredna kultivacija obavlja se u više navrata godišnje, u zavisnosti od stepena zakorovljenosti i zbijenosti zemljišta. Ova mera povoljno deluje i doprinosi razvoju mladih biljaka pa se više primenjuje u prvoj godini.

Prihranjivanje tokom vegetacije znatno pomaže razvoju naročito u fazi bokorenja, te se obavlja u dva navrata s azotnim đubrivima (100-150 kg/ha KAN-a), a krajem i početkom vegetacije uz kultiviranje obavezno se unosi 150-200 kg/ha NPK (15:15:15).

Ova biljka sklona je uvenuću koje izaziva vaskularni parazit Fussarium oxisporum i Coletotrichum sp. Navedena bolest može znatno da ugrozi uzgoj, a trenutno jedini način odbrane je izbegavanje uzgoja kantariona iza kultura koje ostavljaju spomenute parazite u zemljištu.

U ravničarskim predelima bere se u dva navrata. Prvi otkos je u toku juna, a drugi u avgustu. Na višim terenima dobija se jedan otkos godišnje. Na manjim parcelama berba se obavlja ručno, a na većim mašinski i to tako što se odsecaju cvasti sa stabljika dužine do 25 cm. Berba se obavlja u fazi punog cvetanja.

Manje količine kantariona mogu da se suše prirodnim putem na tamnom i provetrenom mestu. Debljina materijala za sušenje ne sme da bude deblja od 10 cm. Sušenje u sušarama obavlja se na temperaturi od 50⁰C. Osušene biljke moraju da sačuvaju prirodni izgled i karakterističan miris. Za 1 kg suve mase potrebno je 4-5 kg svežeg.

Listovi i cvetovi kantariona imaju velika lekovita svojstva za organizam. Narodna medicina preporučuje ga za lečenje depresije, nemira, za apetit i probleme sa spavanjem. Glavni proizvodi su čaj, tinkture, macerati i ulja.

Ekstrakt pomaže kod nepoželjnih stanja koja prate depresiju, a to su uznemirenost, nespokojstvo, loše raspoloženje, nesanica. Može da bude idealna prirodna alternativa za lečenje depresije, bez uzimanja drugih farmaceutskih proizvoda, kao što su antidepresivi i sedativi.

Izvor: Agroklub.rs

Foto: Pixabay