Čak trećina stanovništva u Srbiji pati od nekog oblika alergije. Od 26 alergenih vrsta biljaka koje se prate, ambrozija je najagresivnija. Sredinom avgusta počinje njeno cvetanje, kao i zdravstveni problemi onih koji su alergični i traju do duboko u jesen.
Do sredine prošlog veka ambrozije u našim krajevima nije bilo. Stigla je iz Amerike, a poslednje dve godine zabeležena je najveća koncentracija polena tog korova od kada se meri. Uzorci iz urbanih sredina pokazuju da se polen vezuje za čađ, prašinu i ostale aerozagađivače, što stvara dodatne zdravstvene probleme.
„Ako je veća količina polena kao alergena udahnuta onda će alergijska reakcija biti svakako jača. Zagađenje još dodatno, osim ugljen-dioksida, sa iritacijom disajnih puteva nju čini još osetljivijom. Sluzokoža bude zapaljena, otečena. Onda ona nema dobre mehanizme odbrane i samim tim jeste lakši nastanak infekcije, i to naravno, češće virusne nego bakterijske infekcije“, objašnjava prof. dr Branislava Milenković pulmolog.
Koncentracija polena meri se na 25 lokacija u Srbiji. Podaci sa mernih mesta Agencije za zaštitu životne sredine mogu se pratiti na aplikacijama Polen Srbije i xEco Polen.
„ xEco Polen, aplikacija koju sam razvio na jednostavan način pokazuje na svakoj lokaciji na kojoj se korisnik nalazi koje su trenutne koncentracije i koji su dominatni alergeni u vazduhu. Aplikacija koristi podatke sa portala otvorenih podataka Vlade Republike Srbije“, navodi mr Dejan Lekić autor aplikacije.
Beograd je ove godine izdvojio 148 miliona dinara za uništavanje ambrozije. Uništava se uglavnom košenjem i hemijskim putem.
„Ove godine je plan da se na oko 3.000 hektara uradi mapiranje. U tom strateškom planu 9.000 hektara bi bio neki cilj da su to površine na kojima ćemo uraditi monitoring i mapiranje. Što se tiče samog uništavanja ove godine očekujemo da ćemo uništiti ambroziju na 30 odsto više površina nego prethodne godine“, napominje prof. dr Zoran Radojičić gradonačelnik Beograda.
Jedna biljka ambrozije proizvede više milijardi polenovih zrna koje vetar nosi i do 100 kilometara, a seme te biljke može da opstane u zemljištu i do 40 godina.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
