Organsku malinu proizvedenu u selima kod Prijepolja hladnjačari ovog leta plaćaju 75 dinara više nego konvencionalnu, odnosno 500 dinara po kilogramu. Proizvođači zadovoljno trljaju ruke, a zadovoljni su i hladnjačari jer je za celokupan rod još pre početka berbe dogovoren izvoz na inostrano tržište.
– Zbog svog kvaliteta organska malina iz prijepoljskog kraja ima sve bolju prođu na inostranom tržištu, pa nam je otkup zagarantovan, a zadovoljni smo i cenom. Prošle godine hladnjačari su nam plaćali 270 dinara, dok ove otkupna cena iznosi 500 dinara za kilogram, a ima nagoveštaja da će biti i veća– kaže malinar Mirsad Obućina iz sela Osoje.
Mirsad Obućina je među prvima, pre četiri godine, počeo sa ovim načinom proizvodnje i danas pod sertifikovanom organskom malinom ima oko 40 ari. Ovde u netaknutoj prirodi idealni su uslovi za organsku proizvodnju, a bolja je i zarada, pa su na uzgoj maline bez upotrebe pesticida prešle i mnoge njegove komšije. Inače, organsko malinarstvo među proizvođačima iz prijepoljskog kraja ima sve više poklonike, a procene su da će ovde ove godine biti ubrano oko 70 tona organske maline.
– Pre četiri, pet godina kada je bilo dosta problema u otkupu zbog niske cene, nas nekolicina je rešila da okrene list i da sa konvencionalnog pređe na organski način proizvodnje. Ubrzo smo u selu formilari i udruženje organskih proizvođača, i polako krenuli. Prelazni period nije bio ni malo lak, ali sve što se pošteno radi na kraju se i isplati. Danas se u Osoju proizvede gotovo jedna trećina od ukuopne količine organske maline koja se tokom jedne sezone ubere u opštini Prijepolje– kaže Mirsad Obućina.
Poslednjih godina u Prijepolju je sve više zasada pod organskom malinom. Za prelazak na organski način proizvodnje malinari imaju pomoć lokalnih hladnjačara i države. Subvencije koje ministarstvo poljoprvrde daje za organsku proizvodnju, kažu, po hektaru su čak za 120 posto veće nego za proizvodnju maline na konvencionalan način.
Međutim, u malinjacima sa organskom malinom ima puno više posla nego kod klasične proizvodnje, ali se trud, kažu malinari, isplati.
–Stajsko đubrenje malinjaka i ručno okopavanje su uslov za organsku proizvodnju. Osim stajnjaka, za bolji prinos koristi se i paletirano kokošije đubrivo koje je dozvoljeno u organskoj proizvodnji. Malinjak okopavamo minimum dva puta godišnje, i uklanjamo travu bez upotrebe herbicida i prskanja protiv korova. Zaštita maline vrši se na biljnoj bazi, zbog čega nemamo problema sa pčelarima, pa zasade možemo da prskamo i tokom dana jer preperati nisu otrovni– kaže Obućina.
Malina se u opštini Prijepolje gajin na oko 500 hektara. Poslednjih godina ovde je otvoreno i nekoliko hladnjača, a sve je više i otkupljivača sa strane koji se, na rodost proizvođača, “utrkuju” sa cenom. Oni su malinu iz konvencionalne pproizvodnje ovog leta plaćali i 425 dinara za kilograma.
– Pre tri decenije kada sam počeo da gajim malinu nije bilo tako. U Prijepolju, kao ni u okolnim gradovima nije postojala nijedna hladnjača za otkup, pa smo sve što uberemo na 10 ari, koliko smo imali u početku, prodavali na pijaci u obližnjim Pljevljima. Sada su srećom, vremena promenila, a hladnjačari nam dolaze u malinjak ’na noge’ –kaže Obućina.
Tekst i foto: Željko Dulanović
