Zahvaljujući sistemu brzog uzbunjivanja, hrana koja nije bezbedna po zdravlje potrošača sklanja se iz prometa sa svih tržišta na kojima je ima. Iz prodaje u Srbiji, početkom meseca, povučen je sladoled sa previsokim koncentracijama pesticida.
Ostaci pesticida, teških metala, nitrita, nitrata – ako se nađu u hrani u koncentracijama iznad dozvoljenih, mogu da budu i te kako opasni po ljudsko zdravlje. Zato se namirnice proizvedene na domaćem tržištu, i one iz uvoza, kontrolišu u akreditovanim laboratorijama.
Dve godine u Srbiji radi Nacionalna laboratorija za bezbednost hrane. U laboratoriji za ispitivanje mleka može da se pregleda 5.000 uzoraka dnevno, a rezultati se dobijaju istog dana. Dosadašnje kontrole pokazuju da se u sirovom mleku najčešće pronalaze bakterije i somatske ćelije.
„Nije toliki problem, u smislu ako to mleko nije bezbedno i da ne može da se koristi, jer se u tehnološkom procesu proizvodnje, sve to i povećane bakterije i somatske ćelije mogu redukovati“, kaže Goran Zebić, šef Laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka.
Ukoliko potrošači posumnjaju u bezbednost i kvalitet namirnica, treba da se obrate nadležnoj inspekciji. U Laboratoriji za fizičko-hemijska ispitivanja hrane dnevno može da se uradi dvadesetak analiza.
„Analiza traje dva do tri dana. Ukoliko dođe do toga su neki uzorci neusaglašeni, mi odmah, pre nego što izdamo izveštaj, obaveštavamo inspekciju, da bi moglo blagovremeno i odmah da se reaguje“, objašnjava Saša Bilek, načelnik Fizičko-hemijske laboratorije za ispitivanje hrane i hrane za životinje.
Nemoguće je proveriti ispravnost, na primer, svake tegle ajvara ili gajbe jabuka. Zato se kontrola hrane i u Srbiji, ali i u ostalim zemljama radi na osnovu procene rizika.
„Apsolutno mogu da tvrdim da jedemo bezbednu hranu. I kada se nekad desi situacija da neki veliki proizvođač povuče proizvode sa rafova, to samo govori o njegovoj odgovornosti – da ne želi da dovede zdravlje potrošača u pitanje“, ističe Nenad Dolovac, direktor Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.
Osim što je zadužena da štiti zdravlje ljudi, zadatak Nacionalne laboratorije je da sačuva i domaću ekonomiju i to kroz preglede semena, sadnica. Rezultati ovih analiza se čekaju pet do sedam dana.
„Nijedna biljka koja poseduje karantinski organizam, ne sme da uđe u Srbiju. Na taj način mi štitimo naše useve, poljoprivredu i ekonomiju od šteta koje bi mogli da izazovu ti mikroorganizmi“, kaže Aleksandra Božić, šef Fitosanitarne laboratorije.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije trenutno zapošljava 45 hemičara, tehnologa, mikrobiologa, biohemičara, molekularnih biologa.
Izvor: RTS
