U našu redakciju nedavno je stiglo pitanje dugogodišnjeg čitaoca koje bi moglo da zanima i druge voćare–hobiste. Reč je o sibirskom kiviju, sve popularnijoj voćki na našim prostorima za koju mu je, prilikom kupovine sadnice, rečeno da je samooplodna. Kada su voćke počele da rađaju, ispostavilo se da baš i nije tako jer se oplodilo samo nekoliko cvetića, a i ti plodovi se nisu dugo zadržali na grančicama. Čitaoca interesuje gde je napravio grešku.
Sibirski kivi je nova vrsta voća na našim prostorima, i naziva se i mali ili mini kivi, a jer su mu plodovi sitniji u odnosu na „standardni“ koji je od davnina prisutan na našim trpezama. Za uzgoj sibirskog kivija valja birati osunčana ili pak „senovita“ mesta, treba izbegavati prevelike nadmorske visine, i saditi ga ili u ravničarskim ili u brdskim predelima, u kojima nadmorska visina ne prelazi 700 metara. Ne bi trebalo da se sadi na mestima koja su vetrovita, hladna, bez sunca, ili na tlu koje je previše suvo i sasvim „ispošćeno“. Najpogodnije zemljište za sadnju ovih voćaka treba da bude ili neutralne ili blago kisele reakcije, da je vrednost pH oko 5,5 do 7,0, s izvorom tekuće vode u blizini.
Preporučuju da se sadi na razmaku od jednog metra ako su u pitanju samooplodne sorte (Kens red) ili, ako su u pitanju dvodome sorte, na razmaku od tri-četiri metra, a obavezno u kombinaciji jedan muški (Kiwai rouge) i tri ženska kivija (Anna, Meader…).
Valja znati da je sibirski kivi uglavnom dvodoma biljka, za sada se na našim prostorima može naći samo jedna samooplodna sorta s crvenim plodovima, da jedna sadnica ima samo muške, a druga samo ženske cvetove, i to je bitno kod samog oprašivanja. Ženska biljka kivija ima cvet sa dugim lepljivim žigovima koji su poređani u krug u središtu cveta. Muški cvet ima jarkožuto središte zbog prašnika na kojima se nalazi polen. Muške biljke imaju samo jednu svrhu, a to je da proizvode mnogo, mnogo polena, a sade se zajedno.
Među sadnicama dominantne su „ženske jedinke“, i najpoznatije selekcije sibirskog kivija su anna (ananasnaya) – sorta koja se najčešće uzgaja i koja ima zeleno-crvenkaste plodove veličine šljive i koji su vrlo slatki i ukusni; ostale sorte su meader; geneva; issai; te poznata samooplodna i jedina takva vrsta sibirskog kivija – kens red, koja ima sasvim „uniformno“ crvene plodove, po čemu se razlikuje od „velikog brata“.
