Nedavni izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji poslovanja JP „NP Fruška gora“, pokazao je da postoje ozbiljni problemi i nedostaci u upravljanju najstarijim nacionalnim parkom Srbije, na šta organizacije civilnog društva i stručnjaci koji se bave zaštitom prirode ukazuju duže vreme kroz različite apele upućene nadležnim organima.
Izveštaj je ukazao na brojne nepravilnosti u poslovanju ovog preduzeća koje se uglavnom odnose na proces javnih nabavki, ali isto tako i one koje se odnose na upravljanje i korišćenje prirodnih resursa.
Utvrđeno je da javno preduzeće nema ustanovljene procedure naplate naknada za korišćenje zaštićenog područje, a koje bi trebalo da budu jedna od ključnih stavki u održivom finansiranju zaštićenih područja.
–Nacionalni parkovi su značajan deo naše prirodne i kulturne baštine i ne smemo dozvoliti da se njihove vrednosti uništavaju zarad individualnih interesa i neodgovornog upravljanja. Zbog toga pozivamo odgovorne institucije, a pre svih ’Javno preduzeće Nacionalni park Fruška gora’, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da objasne kako je došlo do ovakvih propusta u upravljanju parkom i gazdovanju šumskih resursima i ono što je još važnije, šta će učiniti da se zaustavi dosadašnja loša praksa upravljanja i da se zaštite prirodne vrednosti od najvišeg javnog interesa“, ističe Goran Sekulić iz WWF-a.
Državni revizori ustanovili su da je u 27 ugovora, sklopljenih između Javnog preduzeća NP Fruška gora i podizvođača, ustanovljeno odstupanje između planiranog i ugovorenog obima seče veće od 10%.
Tačnije, u toku 2019. i 2020. godine na području NP Fruška gora posečeno je oko 4400m2 drvnih sortimenata više od planirane i dozvoljene količine prema planskim dokumentima.
–Sadašnji model upravljanja zaštićenim područjima neophodno je što pre reformisati, između ostalog uspostavljanjem jasnih procedura poslovanja i internih kontrolnih funkcija javnog preduzeća kao upravljača. Izveštaj državnog revizora je eksplicitan putokaz nadležnim ministarstvima i donosiocima odluka da iniciraju neophodne organizacione i personalne promene po kriterijumima kompetencija, kako bi se zaustavilo dalje degradiranje prirodnih vrednosti našeg najstarijeg nacionalnog parka. Osim reagovanja nadležnih ministarstava, očekujemo reagovanje i Pokrajinske vlade, jer bez obzira na to što je od 2013. godine osnivačko pravo preneto sa Pokrajine na Republiku, nadzor nad sprovođenjem relevantnih zakona je u nadležnosti pokrajinskih inspekcija čiji profesionalan i nezavisan rad je jako bitan, navodi Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške gore.
Nacionalni parkovi bi trebalo da budu zaštićena područja najviše kategorije i da, kako im i sam naziv kaže, predstavljaju najviše prirodne vrednosti naše zemlje. Upravljanje takvim područjima bi moralo da bude u potpunosti u skladu sa zakonskim okvirom, odgovorno i profesionalno jer se radi o javnim dobrima od posebnog značaja za sve građane Srbije.
Uz to, Fruška gora je i naš najstariji nacionalni park osnovan 1960. godine pa bi se očekivalo da se njime upravlja po najvišim standardima, čime će se obezbediti pravičan i jednak pristup benefitima zaštićenih područja svim građanima, uz poštovanje njihove glavne uloge – očuvanje biodiverziteta.
Dole potpisane organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom prirode pozivaju nadležne organe da preduzmu korake u njihovoj nadležnosti i javnosti obrazlože kako je došlo do neregularnih radnji prikazanim u nedavnom izveštaju Državne revizorske institucije o reviziji poslovanja JP „NP Fruška gora“.
Potpisnici saopštenja:
-WWF Adria-Srbija (Svetska organizacija za zaštitu prirode)
-Pokret Odbranimo šume Fruške gore
-Mladi istraživači Srbije
-Beogradska otvorena škola
-Centar za istraživanje biodiverziteta
-Fruškać
Izvor: Agrosmart
Foto: Fruškać
