Cene hleba i žitarica prošle godine razlikovale su se u državama članicama Evropske unije.
Prema Eurostatu, cena je bila čak 2,5 puta veća u najskupljoj državi članici, u odnosu na najjeftiniju.
Kada se one uporede sa prosečnim indeksom od 100, rezultati pokazuju da se za hleb i žitarice najviše plaćalo u Danskoj, a tamo je on iznosio 153. Sledi je Austrija sa indeksom od 135, Luksemburg, Finska kao i Švedska sa indeksima od 127.
Nasuprot tome, najniže cene beleži Rumunija (indeks nivoa cena 56), zatim Bugarska (67) pa Poljska (70).
Prema službenim podacima, Hrvatska i Estonija su najbliže proseku indeksa.
Prema Numbeo bazi podataka o troškovima života na globalnom nivou, u norveškom gradu Espou spremni su da plate čak 3.30 evra za pola kilograma belog hleba. Sledi ga islandski Rejkjavik sa cenom od 3,24 evra pa švajcarski Zug sa 3,16 evra.
Najjeftinijih pola kilograma belog hleba plaćaju u moldovskom gradu Kišinjevu i to 0,31 evra.
Kada je reč o Srbiji, najskuplji je u Novom Sadu – 45 centu (52 dinara), zatim u Beogradu gde je 44 centi (51 dinar), a najjeftiniji u Nišu gde je za još dva dinara niža cena. Inače, kako je istraživala Beta, a preneo Danas, pecivo u ovom gradu poskupelo je linearno za pet dinara po komadu, a vekna hleba od 500 grama, proizvedena od brašna tip 500, poskupela je sa 35 dinara na 40, jer su cene svih pekarskih „inputa“ porasle za minimum 50 odsto.
U odnosu na prošlu godinu, evidentno je da je došlo do poskupljenja.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
