Sve je manje livada i medonosnih biljaka u ruralnim sredinama, što dovodi do sve većeg izumiranja pčela poslednjih godina. Rešenje pčelari pronalaze u urbanom pčelarstvu. Održavaju košnice na krovovima zgrada, u gradskim parkovima, dvorištima.
Na samo 20 metara od auto-puta prof. Zoran Stanimirović se sa svojim asistentima u parku Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu bavi urbanim pčelarstvom i kaže da nema razlike u kvalitetu između ruralnog i urbanog meda.
„Kvalitet urbanog i ruralnog meda je isti, nema razlike. Svojstven za vrstu čiji je med, čiji nektar pčela najviše nose. Imamo mešavinu od biljaka u proleće, kasnije ide maslačak, bagrem, voće. Za urbano pčelarstvo kaže se da daje veće prinose nego u ruralnim uslovima, gde je med recimo monoflorni, samo bagrem, uljena repica, suncokreta“, rekao je prof. dr Zoran Stanimirović sa Fakulteta veterinarske medicine u Beogradu.
Ni aero-zagađenja, kao ni razna isparenja u gradovima, ne utiču na svojstva meda.
„Pčele prečišćavaju sve ono što unesu u košnicu. Radio sam neke eksperimente, pored Rudnika, pratili smo količinu čestica i svih drugih čestica koje nisu uticale na kvalitet meda, mada u nekim nektarima mogu da se nađu ostaci teških metala, ali to pčele isfiltriraju i ostave med zdrav“, istakao je prof. dr Zoran Stanimirović.
Sve više mladih je zainteresovano za ovaj vid pčelarstva, koji za neke postane i dobar izvor prihoda. A šta je sve potrebno da se započne urbano pčelarstvo?
„Propisana regulativa za urbano pčelarstvo još ne postoji. Prvo to država mora da uradi, ali neki ljudi na svoju ruku pokušavaju, ali treba biti jako obazriv, jer igrati se sa pčelama može biti opasno, ukoliko nisu obezbeđene sve mere zaštite“, napomenuo je profesor Stanimirović.
Ovakva vrsta pčelarenja za ljude je hobi, ali i beg od stresa. Značaj uzgajanja pčela u gradovima je velik i zbog očuvanja raznovrsnosti zelenila.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
