Tržištu Srbije preti nestašica meda, čija je cena poslednjih meseci skočila na čak 2.000 dinara po kilogramu, jer su sve ranije zalihe izvezene, a proizvodnja poslednjih godina zaredom ispod proseka, objašnjavaju pčelari, a prenosi Kurir.

Oni istovremeno upozoravaju da ovakvi situaciju – manje količine i veće cene – iskorišćavaju falsifikatori da plasiraju lažni med građanima.

– Već nekoliko godina imamo manje meda nego uobičajeno. Prošle godine je bila loša sezona bagremovog meda u celom regionu. Zbog toga je cena meda znatno skočila, što je tada motivisalo pčelare da prodaju svoje zalihe po visokoj ceni, odnosno izvezli smo više nego inače i u ovu sezonu ušli bez zaliha – objašnjava za Kurir Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), i dodaje:

– Ova godina je bila loša zbog vremenskih prilika. Imali smo veliko izmrzavanje bagrema u proleće, kišno vreme, hladne noći tokom njegovog cvetanja. Ovogodišnji prinosi meda su i upola manji, i ovaj med se već izvozi, pa zbog toga ne možemo da kažemo da su nam to zalihe. Zato cena na tržištu skače i ide i do 2.000 dinara po tegli od jednog kilograma, dok je otkupna cena dostigla 7,1 evro.

Prema njegovim rečima, nestašica meda otvara promet za veći broj falsifikata meda. – Prema poslednjim procenama, na tržištu imamo oko 40 odsto falsifikovanog meda, što znači da je u svakoj trećoj tegli lažni med, pa i češće – rekao je Živadinović, uz ocenu da je i to ipak bolje u odnosu na 2015. godinu, kada je na tržištu čak 95 odsto meda bilo falsifikat, pa je ta godina i bila okidač za povećanje inspekcijskih nadzora.

On navodi da je dobra vest za sve pčelare da je jedan falsifikator uhapšen, ali da ovo nikako ne bi smelo da bude jedino hapšenje. – Veliki broj postupaka je u toku, radi se o velikom broju prekršaja, ali i velikoj utaji poreza. Prodajom onoga što navodno zovete med, a u stvari to nije plaćate manji PDV – 10 odsto umesto standardnih 20 odsto. Uhapšeni falsifikator je prodajom lažnog meda utajio porez za oko 500.000 evra – naveo je Živadinović.

On upozorava i da kazne za falsifikatore hrane u Srbiji nisu destimulišuće i da bi ih trebalo pooštriti po ugledu na EU, na čijem je tržištu tek 10 odsto meda lažno. – Moramo da imamo strože propise i sankcije, poput dve godine zabrane rada i zabrane otvaranja sličnih firmi na svoje ime ili ime nekog člana porodice, kao što je to na primer u Holandiji – smatra Živadinović.

Izvor: Kurir