Uoči tradicionalnog jesenjeg sajma meda koji se po četrdeset sedmi put održava u Beogradu dosta se govori o značaju i ulozi pčelinjih proizvoda kada je reč o zdravlju stanovništva, pa čak i u slučaju koronavirusa. Profesor Zoran Stanimirović za RTS upozorava da ovim proizvodima ne treba pripisivati magična svojstva.
Pčelinjim proizvodima ne bi trebalo pripisivati magična svojstva, jer onda se dešava da niko ozbiljno ne obraća pažnju na njihov pravi delotvorni efekat, napominje prof. dr Zoran Stanimirović, sa Katedre za biologiju Fakulteta veterinarske medicine i pčelar.
Ovim proizvodima ne treba pripisivati magična svojstva.
„Najviše efekata dobrih za ljudski organizam, za uticaj na zdravlje i kondiciono stanje pokazao je, kako u prevenciji, tako i u lečenju nekih bolesti, propolis. Postoji puno radova o tome, ali svi oni su eksperimentalni i nemaju konzistentne rezultate, što znači da još uvek nisu dostigli taj nivo da se od toga može napraviti neko rešenje u vidu medikamenta koji će imati tačno određenu primenu i prepisivati se za tačno određenu bolest“, naglašava profesor Stanimirović.
Pčelinji proizvodi su dar prirode i proizvod živog bića, ali oni nisu na isti način proizvedeni, nisu standardizovani i sve farmaceutske kuće u želji da imaju sigurnije, standardizovane sirovine po svojoj strukturi, izbegavaju da od pčelinjih proizvoda prave medikamente.
„Zato imamo situaciju da se ne uvažavaju mnogi dobri efekti pčelinjih proizvoda, na primer meda na rane, propolisa na pluća, čak ima radova i u vezi sa kovidom-19 koji govore da propolis, polen i med u mešavini mogu da smanje tu citokinsku oluju, odnosno da spreče taj inflamatorni efekat koji izaziva kovid“, dodaje sagovornik Ivane Milenković.
Naravno, naglašava profesor, pčelinje proizvode nikako ne treba tretirati kao lek i koristiti za lečenje. Posebno je pogubno što se u medijima pojavljuju, najčešće proizvođači meda, koji smatraju da imaju pravo da govore o lekovitim svojstvima pčelinjih proizvoda. O tome može da se govori samo na osnovu dobro proverenih podataka i kliničkih studija.
„Ni jedan klinička studija ozbiljna danas ne postoji na osnovu koje bismo mogli sa sigurnošću tvrditi da rešava probleme ili neke probleme vezane za kovid, ali da utiče u ovom slučaju na citokinsku oluju, da je smanjuje, svakako je poznato za mešavinu propolisa, polena i meda“, navodi profesor.
Pčelinji proizvodi utiču na povećanje i jačanje imuniteta kao dodatna hrana jer med je i hrana i lek, ali može biti i otrov, na primer za dijabetičare. No u svakom slučaju, ako pravilno koristimo pčelinje proizvode i ukoliko imamo pravilnu ishranu, profesor Stanimirović ističe da oni u svakom slučaju mogu doprineti boljem kondicionom i zdravstvenom stanju svih nas.
„Pravilno korišćenje pčelinjih proizvoda znači da kašičicu meda u toplom napitku svakog jutra popiju čak i oni koji su sa nekim metaboličkim problemima. Uveče ne bih preporučivao, ali negde do šest sati, opet kroz topli napitak, temperature ne više od 35 stepeni, da se razmuti kašičica meda i popije sa propolisom ili sa polenom“, savetuje profesor.
Dobro je i malu decu navikavati na med, ali ne preterano, što zbog problema sa zdravljem zuba, tako i zbog problema sa metabolizmom. Dovoljno je da jednom do dva puta nedeljno deca pojedu parče hleba sa puterom i medom.
Propolis koristiti takođe uz tople napitke, a može se koristiti i za ispiranje grla kod upala i bilo koje vrste virusnih infekcija.
„Ja apelujem, prvo lekari, određena terapija, a pčelinji proizvodi su dodatna sredstva, hrana koja se koristi na pravi i mudar način i može pomoći u rešavanju zdravstvenih problema“, naglašava profesor Zoran Stanimirović na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
