Za voćare ovo je dobra godina – otkupna cena maline bila je visoka, a i šljiva je bila na ceni. Ipak, sve više voćara odlučuje se da umesto da ga proda kao sirovinu, preradi voće i, na primer, kroz rakiju zaradi više.
Stevanovići iz Miokovaca kod Čačka ubrali su ove godine dobrih šest tona šljiva. Kažu i otkupna cena bila je dobra, ali su odlučili da rod ne prodaju.
„Pripremićemo ozbiljnije količine, zalihe, pa da se registrujemo, da se bavimo ozbiljnom proizvodnjom prirodnih voćnih rakija – bez šećera, aditiva, zezalica i ostalih stvari“, kaže Miloš Stevanović iz Miokovaca.
Put do kvalitetne šljivovice vodi od sadnica, zbog čega se u svetu decenijama ceni rad stručnjaka iz Instituta za voćarstvu u Čačku.
„I danas predstavljaju osnovu šljivarstva, ne samo Srbije, nego i okolnih zemalja, pa čak i širom Evrope. Pre svega, mislim na sortu ‘čačanska rodna’ i ‘čačanska lepotica'“, ističe dr Darko Jevremović, v. d. direktora Instituta za voćarstvo u Čačku.
Medalje za kvalitet na međunarodnim takmičenjima, rezultat su dvodecenijske saradnje proizvođača i stručnjaka.
„Podignut je nivo kvaliteta srpske šljivovice, tako da danas imamo, veliki broj srpskih šljivovica, koje po svom kvalitetu mogu da se nose sa vrhunskim svetskim jakim alkoholnim pićima, kao što je francuski konjak i škotski viski“, navodi dr Branko Popović, viši naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku.
Po tom receptu su i rakije iz Bajine Bašte stigle čak i do Kine.
„Kada su došli ovde, oni su bili zapanjeni da se rakija pravi od hrane, od namirnica, od voća. Tako da naš glavni adut u budućnosti može biti naše voće, autohtono voće, zapadne Srbije, Bajine Bašte“, napominje Vladan Todorović, tehnolog „BB Klekovača“ iz Bajine Bašte.
A preporuka majstora rakije krajnjim potrošačima je da kao i u hrani i u piću prekomernost ne prija.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
