Sušenje voća je posao koji u poslednje vreme doživljava ekspanziju zahvaljujući promeni svesti i navika ljudi po gradovima. Zdravlje i zdrava ishrana su postali imperativ, a upravo sušeno voće predstavlja hranu prepunu hranljivih sastojaka i vlakana. Najčešće se koristi kao hranljiva užina, posebno kada se pomeša sa orašastim plodovima, a to mu nije jedina primena.
Ljubomir Janković iz Vlaškog polja nadomak Mladenovca, već nekoliko godina se bavi sušenjem voća i njegovom prodajom. Naime, on i njegova supruga su posle ostanka bez posla odlučili da ulože to što imaju u proizvodnju suvog voća i da od toga prehrane porodicu. Za sada im ide odlično.
Ulaganja nisu velika. Polovna oprema može da se kupi i za do 5.000 evra. A, u sušarama mogu da se suše jabuke, smokve, aronija, kajsija i drugo voće.
Sušeno voće je voće iz kojeg je većina izvornog sadržaja vode uklonjena prirodnim putem, sušenjem na suncu ili upotrebom specijalnih sušara ili dehidratora. Ono ima dugu tradiciju upotrebe koja datira još od četvrtog milenijuma pre nove ere u Mesopotamiji, a vredno je zbog svog slatkog ukusa, hranljive vrednosti i dugog roka trajanja.
Ljubomir kaže da ima veoma male količine svog voća i da uglavnom rade po principu kooperacije. Njegova strategija je da se snabdeva od voćara koji imaju slabiju godinu, pa ti plodovi idu na sušenje.
Grujica Žunić iz sela Zablaće kod Šapca još jedan je primer uspešnog agro preduzetnika na polju sušenja voća. Njegove jabuke i kruške se suše u modernoj mobilnoj sušari koja je na gazdinstvu, ali po potrebi može da se premesti. Njegovo sušeno voće iz sela Zablaće deo je prepoznatljivog brenda pod nazivom „ZaDruga“, koje je osmišljeno kao kooperacija malih proizvođača i gazdinstava. Sušare su aktivne na nekoliko lokalnih gazdinstava u okolini Šapca (zbog toga su i mobilne), u zavisnosti od toga koje sezonsko voće ili povrće se prerađuje. Danas je sušeno voće – jabuke, kruške i šljive, ujedinilo dvadesetak šabačkih porodica.
Da sušenje voća može da preraste u ozbiljan biznis, potvrdio nam je Slobodan Obradoviću iz sela Mirosaljci, koji je svoje porodično gazdinstvo pretvorio je u lidera u primeni najsavremenije tehnologije sušenje voća – liofilizacija. Reč je o sušenju plodova u vakuumu, dubokim zamrzavanjem.
Danas je široko rasprostranjena upotreba sušenog voća. Gotovo polovina sušenog voća koje se prodaje je suvo grožđe, a zatim urme, šljive, smokve, kajsije, breskve, jabuke i kruške.To je „konvencionalno“ ili „tradicionalno“ sušeno voće: voće koje je sušeno na suncu ili u sušarama. Mnoga voća poput brusnica, borovnica, višanja, jagoda i manga pre sušenja se zaslađuju (npr. sirupom saharoze). Neki proizvodi koji se prodaju kao sušeno voće, poput papaje, kivija i ananasa, najčešće su kandirano voće.
Sušeno voće zadržava većinu hranljivih vrednosti svežeg voća. Specifični sadržaj hranljivih sastojaka u različitim sušenim plodovima odražava njihov sveži proizvod i način obrade.
Izvor: agrosaveti.rs
Foto: Pixabay
