I dok srpski stočari i uzgajivači tovljenika očekuju da na proleće sledeće godine i zvanično počne izvoz svinjskog mesa u EU, nadležni u našoj zemlji pokušavaju da otvore tržišta i za one delove koji ostaju i bacaju se – uši, papke i repove.

Jedna od mogućih destinacija za ove delove svinja mogao bi da bude Vijetnam. Zemlja, koja u svojoj ishrani, gotovo svakodnevno koristi papke, uši i repove.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimović ističe da mi retko upotrebljavamo svinjske nogice i repove. Zbog toga treba tražiti nova tržišta, jer će i to pokrenuti našu primarnu proizvodnju, koja je u negativnom bilansu poslednjih deset godina.

– Zašto ne bismo iskoristili nešto što bacamo – kaže Budimović. – Paralelno sa tim, međutim, treba održavati i one visoko vredne proizvode, kao što su kulen, sremska kobasica, lovačka… Sve vrste koje su fermentisane. To bi trebalo da izvozimo u EU, jer sa mesom u Evropi nećemo biti konkurentni. Dok Vijetnam i Južna Koreja koriste dosta svinjetine. Naš cilj i zadatak će biti da se poboljšavaju proizvodnja, kvalitet, produktivnost. Treba sve to ustaliti i definisati cenu tovljenika, kako bi stočari lakše ušli u tov. Kada se bude povećala proizvodnja u primarnom sektoru, imaće šta da radi i prerađivači.

Prema rečima Budimovića, delove trupa koje mi ne koristimo zasigurno možemo da izvozimo na istok. Upotreba tih delova nije deo poslovnog opredeljenja u Srbiji jer mi samo zimi pravimo pihtije i nešto više jedemo te nogice, uši ili repove. Ljudi u Vijetnamu i Kini to maltene jedu svakodnevno.

– Čeka se samo da budu usklađeni sertifikati sa Upravom za veterinu, pa će već i privrednici lakše da se snađu šta i kome mogu da prodaju – istakao je Budimović.

Srbija je u prvoj polovini 2021. izvezla svinjsko meso koje je vredelo 18 miliona evra. Lane je vrednost izvoza poljoprivredne i prehrambene proizvodnje bila 4,2 milijarde dolara. Uvoz je ove godine smanjen za oko 30 odsto.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay