Verka Dodić iz Dolova kod Pančeva odlučila je ove godine da prva u selu u svojoj bašti poseje kikiriki. I dok su mnogi bili sumnjičavi, ona je verovala da će imati dobar rod. Bila je u pravu i sad joj svi pomažu u branju.
Verka je posejala kikiriki i sad očekuje više od 200 kilograma ploda. Kaže da posao nije težak, iako se sve radi ručno. Nije koristila pesticide, već samo domaće đubrivo i prihranu od koprive, koju je sama pravila.
„Posejan je 26. aprila. Imali smo mraz u maju i zato sad malo kasni sa vegetacijom. Okopava se i zagrće posle svakog cvetanja, a cveta tri do četiri puta, ali ovde je samo jednom zagrnut, jer je bila suša“, kaže Verka Dodić.
Kikiriki se pokazao i kao izuzetno otporna biljka, jer je uništio korov u bašti, koji Dodići nisu mogli nikako da iskorene i uvek im je pravio problem prilikom uzgajanja povrća.
„Niko nije pokušao i verovao, zato što je ovde bila jako prljava bašta. Bilo je mnogo sirka koji je teško iskoreniti. Sejali smo i detelinu, ali nismo uspeli. Evo, sad posle kikirikija, sirka nema. Sad svi dolaze i ne mogu da veruju da nema sirka, a ni trave uopšte“, kaže Dodićeva.
Najviše posla Verka ima prilikom branja i u tome joj najčešće pomažu sestričine Milica i Marija, koje su joj dale najveću podršku kad je odlučila da uzgaja mahunarke.
„Iako je sve to delovalo teško, jer se prvi put susrela sa tako nečim, ja sam znala da će ona sve to da smisli kako treba. Tu su sad plodovi njenog rada, a mi smo tu da joj pomognemo šta god treba i tako će uvek biti“, kaže Milica Rakidžić, studentkinja.
Posle branja, kikiriki se suši i već posle nekoliko dana može da se jede, a Verka više ne mora da kupuje seme, jer od ovogodišnjeg roda imaće ga dovoljno i za sledeću setvu.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
