Nekada je u skoro svakoj bašti na selu bilo nekoliko ari pasulja. Ovo povrće izuzetne hranljivosti, othranilo je naše seljake i vojnike.
Kuvao se čorbast u velikim šerpama i jeo topao i hladan, za ručak, večeru i narednog dana. Mogao se jesti klot pa je nastala izreka „prost ko’ pasulj“ ali i sa mesom. Tokom zime, kad je u ostavi imao džak pasulja, kačice masti, brašno, luk i kiseli kupus, bilo je sigurno da gladi neće biti. A danas, kažu – nema ga, slabo se proizvodi, ne isplati se.
Ipak, u selu Vojkovci podno Rudnika ovo povrće se našoj domaćici itekako isplati. Svake godine ga seje u svojoj bašti i kaže da nema zahvalnije biljke za uzgoj od pasulja.
-Sejemo pasulj od kako sam se udala ovde, a tome ima više od 40 godina. Nije zahtevan za gajenje, nekada smo ga sejali uz kukuruz sada posebno, treba ga povremeno okopati, poprskati jer ga napada buba i kad je godina dobra rodi lepo. Ove godine slabiji prinos, velika suša i nije rodio koliko bi trebalo, al opet imaće za naše potrebe. Odmah posle berbe stavlja se na skelu da se suši na suncu da bi se odvojio od zemlje. Posle sušenja se mlati, nekada smo to radili vilama ili motkom sada po nekad i traktorom pogazimo, pokupimo i u plevi ga čuvamo oko dva meseca, kazala je za TopPres Gordana Mijailović.
Vetroviti dan na selu u jesenje dane uglavnom su domaćice koristile da bi ovejale pasulj. Kako kaže naša sagovornica, to više niko ne radi, ali u njenom domaćinstvu to se i danas izvodi.
-Pasulj se veje, da bi se uz pomoć vetra odstranila pleva koja se stvorila kad smo gazili pasulj. To su ranije radile bake a deca su sa radošću iščekivala taj trenutak. Kad ga ovejem nastavlja se dalje sa pripremom za kuvanje a miris i ukus domaćeg pasulja ne može da se uporedi sa pasuljem koji se kupuje u prodavnicama, rekla je ova vredna domaćica i dodala da kad ona kuva pasulj ceo sokak zamiriše.
-Pravi pasulj koji se proizvodi u baštama i odgaja kao nekada mora da miriše kada se kuva. Kad ja kuvam pasulj ceo sokak gde živimo oseti po mirisu da se na smederevcu krčka lonac sa pasuljem, ističe ona.
Bio beli ili šareni, gradištanac ili tetovac podjednako je ukusan ali i hranljiv i zdrav.
Izvor: Glas Zapadne Srbije/ TopPres
