Brojne opasnosti po zdravlje ljudi povezane su sa klimatskim promenama, a koliko je situacija ozbiljna otkrivaju rezultati novog izveštaja objavljenog u medicinskom časopisu Lanset.
Zagađenje vazduha i rastuće temperature kao rezultat klimatskih promena povezani su sa porastom zdravstvenih problema poput povećanja broja srčanih kapi i infarkta, širenja zaraznih bolesti i razvoja psiholoških trauma. Ljudi iz svih krajeva sveta svedoče tome kako globalno zagrevanje na različite načine narušava njihovo zdravlje ili zdravlje njihovih bližnjih. Sudeći prema godišnjem izveštaju objavljenom u medicinskom časopisu Lanset, slika je sumornija nego što su naučnici do sada pretpostavljali.
Autori studije analizirali su ukupno 44 indikatora zdravlja vezanih za klimatske promene uključujući smrtnost izazvanu visokim temperaturama, infektivne bolesti i glad. Zabrinuti rezultatima, oni pozivaju na aktiviranje crvenog alarma za zdravlje čovečanstva u budućnosti.
Čovečanstvo je prošle godine bilo izloženije ekstremnoj toploti, a ova pojava posebno je pogodila starije od 65 godina i decu mlađu od godinu dana. Oni su, zajedno sa društveno ugroženim slojevima stanovništva, bili najpogođeniji rekordnim temperaturama poput onih koje su zabeležene krajem juna 2021. godine u Americi i Kanadi tokom toplotnog talasa koji bi bio praktično nemoguć da nije klimatskih promena koje su izazvali ljudi. Iako je ovaj toplotni talas zavredio najveću pažnju javnosti tokom prošle godine, važno je istaći da je najveći porast toplote u poslednjih 30 godina izmeren u niskorazvijenim i srednjerazvijenim zemljama.
Porast srednje globalne temperature povećava rizik od požara i izloženost ljudi zagađenju vazduha, naglasili su istraživači.
Širom sveta, usled klimatskih promena, takođe nastaju idealni uslovi za širenje zaraza koji će potencijalno podriti višecenijske napore da se oboljenja poput virusa Zika i kolere stave pod kontrolu. Povrh toga, češći, intenzivniji i dugotrajniji sušni periodi prete našim vodnim resursima, narušavaju higijenske uslove i smanjuju rod poljoprivrednih kultura, te tako ugrožavaju sigurnost hrane.
Globalno, tek oko 0,3% ukupnog budžeta namenjenog adaptaciji na klimatske promene usmereno je na zdravstvene sisteme.
U rešavanju dve paralelne krize s kojima se suočavamo, klimatske i pandemije Kovida-19, istraživači vide priliku za poboljšanje zdravlja stanovništva, smanjenje nejednakosti i dostizanje održivosti u oblasti ekonomije i zaštite životne sredine. Imajući to u vidu, neophodna je hitna integracija planova za post-pandemijski oporavak sa planovima za izgradnju održivog sveta sutrašnjice.
Autorka: Jelena Kozbašić
Izvor: thelancet.com
