Izazov prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, koji su pokrenuli GIZ, NALED i Esotron nastavlja se do 1. aprila naredne godine, a partneri na projektu „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane“ pozivaju sve ugostitelje, kompanije i javne ustanove, iz Beograda i Novog Sada, da se pridruže ovoj akciji.
Učesnici će dobiti priliku da po promotivnoj ceni predaju operateru kuhinjski otpad i na ovaj način podrže smanjenje emisija ugljen-dioksida za 750 tona.
Zbog restriktivnih pandemijskih mera, kojima je ugostiteljski sektor bio naročito pogođen, prikupljanje u jednom trenutku bilo usporeno, ali je uprkos tome odziv bio više nego dobar i već je prikupljena trećina ciljanog iznosa.
Sada sve velike kuhinje imaju šansu da se prijave za učešće i u narednih šest meseci, a to mogu učiniti putem mejla esotron@esotron.rs ili pozivom na broj telefona 021/621 66 27, saopštio je NALED.
„Iako je zakonska obaveza restorana da sav otpad od hrane predaju operateru, to čini samo 13 odsto ugostitelja, a neisplativost tretmana je jedan od glavnih razloga zašto 99 odsto ostataka iz kuhinja i “sa tanjira“ i dalje završava na deponiji. Za razliku od otpadnog jestivog ulja za čije odvajanje dobijaju novac od operatera, u slučaju hrane za svaki kilogram moraju da plate, jer se operaterima u trenutnim uslovima ne isplati da preuzimaju otpad bez nadoknade“, kaže šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u Slobodan Krstović.
Navodi da su zato u okviru ove akcije obezbedili dosta niže cene od regularnih, kako bi svaka kuhinja mogla da se uključi i doprinese smanjenju emisija štetnih gasova koji nastaju kad hrana završi na deponiji.
Prema njegovim rečima, svaki restoran dobiće po dve kante za odvojeno odlaganje ostataka proizvoda biljnog i životinjskog porekla, a operateri će redovno preuzimati otpad i donositi nove, čiste kante.
„Ugostitelji koji su se dosad uključili u izazov kao jedan od benefita ističu i finansijsku uštedu, jer im je pravilno odlaganje pomoglo da shvate koja vrsta proizvoda se najviše baca i koje namirnice su kupovali prekomerno“, ističe Krstović.
Projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ sprovodi NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron i uz finansijsku podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ, a u okviru programa develoPPP, koji finansira nemačko savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).
Istraživanje o poznavanju procedura pokazalo je da ugostiteljski objekti na dnevnom nivou prosečno proizvedu oko osam kilograma otpada, dok je samo petina ispitanika upoznata sa procedurama za rešavanje pitanja otpada.
Zato je u sklopu projekta napravljen i Vodič za pravilno upravljanje koji nudi praktične savete za smanjenje porcija, bolje planiranje nabavki, pravilnu separaciju i slično.
Procenjuje se da hoteli, restorani i javne ustanove u Srbiji godišnje proizvedu 40.000 tona otpada od hrane, emitujući oko 28.000 tona ugljen-dioksida u atmosferu.
Kada se uzme u obzir činjenica da trećina godišnje proizvedene hrane na svetu (oko 1,3 milijardi tona) propada, mora se imati u vidu i to da sa njom propada i sva struja i voda uložena u gajenje, žetvu, proizvodnju, pakovanje i prevoz.
Zato je jedna od glavnih poruka projekta da otpad od hrane nije samo ekološki, već i ekonomski problem, jer se bacanjem hrane baca i resurs koji se može iskoristiti za proizvodnju energije, hrane za životinje ili komposta.
Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay
