Država je intervencijom od 30.000 tona brašna iz robnih rezervi po nižoj ceni sprečila poskupljenje hleba.
Međutim, izuzetno visoke cene žitarica i uljarica ugrožavaju stočare i prerađivačku industriju, koja zbog ograničene kupovne moći stanovništva nema prostora za povećanje cena.
„Zdravstvena kriza je potpuno poremetila zakone ponude i tražnje na svetskom tržištu hrane u korist tražnje, gde zemlje izvoznice gomilaju svoje zalihe zbog straha od zatvaranja i potencijalne nemogućnosti da kupe hranu na svetskom tržištu“ rekao je agroekonomista Žarko Galetin, pre svega, misleći na žitarice i uljarice koje najviše generišu rast cena hrane.
Kod povrća (npr. kupus) u najvećoj meri utiču tzv. lokalni razlozi, pre svega klimatski uslovi.
Kod nekih roba široke potrošnje (npr. konzumna jaja) tržište mora da vodi računa o kupovnoj moći stanovništva pa njihova cena takoreći da nije u tom periodu uopšte rasla.
„Skok cena inputa (kao što je kod žitarica i uljarica koje su otišle i do 60 odsto u odnosu na prošlu godinu), dovešće do toga da će i prerađivački sektor morati da podigne cene, u protivnom će raditi sa gubitkom i u krajnjem ishodu, doći će do gašenja farmi“.
Prerađivači teško podnose veoma veliki rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, pšenice, kukuruza, uljanih kultura a svi pariteti su narušeni na štetu prerađivačkog sektora. Država pokušava da balanisira u svemu tome.
„U jednom momentu ćemo se suočiti sa veoma visokim cenama mesa, mesnih prerađevina pa i proizvoda od pšenice“ zaključio je Galetin.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
