Lazar Mitrović, agronom iz Kragujevca, osnovao je Banku semena za autohtone sorte voća, povrća i žitarica kako bi ih sačuvao od zaborava i nestajanja. Lazar obilazi sela u Šumadiji i prikuplja stara semena domaćih sorti, do sada je sakupio oko pedesetak vrsta, a poljoprivrednici iz različitih krajeva su već počeli da mu se javljaju s namerom da prošire svoj sortiment.
Na ideju o osnivanju Banke semena za autohtone sorte voća, povrća i žitarica agronom Lazar Mitrović iz Kragujevca došao je još tokom studiranja. Ostvario ju je u junu ove godine uz pomoć organizacije Orka kroz program ,“Tvoje mesto u Srbiji’’.
„Zajedničkom saradnjom mi već nekoliko meseci okupljamo poljoprivrednike oko te ideje da sade, umnožavaju i na kraju razmenjuju semena starih sorti, povrća, voća i žitarica. Naše autohtone sorte, kako i kod nas tako i u svetu, su veoma ugrožene. U prethodnom veku izgubljeno je skoro 75 odsto starih sorti. Taj negativan trend nastavljen je i danas i na godišnjem nivou gubi se jedan do dva odsto sorti. Situacija se malo poboljšala, ljudi shvataju značaj starih sorti i sve više ljudi se osvešćuje i okreće se ka starim sortama pri kupovini znajući koliko su one prvo zdravije jer se značajno manje prskaju i znatno su otpornije na bolesti i štetočine i kada neko ode na pijacu sve više gleda da uzme tu neku staru sortu“, kaže Lazar Mitrović- agronom i osnivač Banke semena Kragujevac.
Lazar je do sada prikupio skoro 50 vrsta različitih starih semena a svoju riznicu obogaćuje tako što iz sela Vučkovica, gde mu je dedovina, obilazi šumadijska sela, jer kako kaže skoro svaka okućnica krije sopstvenu banku semena.
„Na terenu sam što se voća tiče najviše nailazio na jabuke kolačare, budimke i kožare. One su skoro u svakom domaćinstvu ovde zastupljene, svako ih ima u okviru svoje okućnice. Ponosan sam što sam nabavio određene količine kukuruza osmaka koji je na našim prostorima dominirao do pre tridesetak godina kada su ga potisnuli hibridi. Količinu koju sam nabavio želim da prosledim dalje ljudima, a javilo mi se već tridesetak ljudi kojima ću ja poslati, a oni će zauzvrat da mi pošalju ili nešto od svog semena ili će mi sledeće godine poslati to seme koje im je ostalo. Od povrća imamo pasulj sumporaš, koji je takođe bio zastupljen na našim prostorima, u poslednje vreme se slabo gaji i ja želim da ga raširim na našoj teritoriji i njega gledam da podelim što više, kako bismo ga umnožili do sledeće godine. Jedna žena mi je sa obronka Kopaonika poslala šareni pasulj domaći, koji se takođe malo nalazi danas na našim trpezama, a veoma je kvalitetan“, dodaje Mitrović.
Lazar Mitrović je trenutno nezaposlen, želja mu je da radi naučna istraživanja u oblasti agronomije. Pored Kragujevca, i Mionica ima banku semena, a očekuje se osnivanje na Zlatiboru, Kosjeriću i Pirotu. Sve ove banke semena u budućnosti će sarađivati kako bi od zaborava sačuvali autohtone sorte za buduće generacije.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
