Izmena Zakona o eksproprijaciji potrebna je zbog problema koji nastaju u procesu izgradnje velikih infrastrukturnih projekata i nije ni u kakvoj vezi sa eventualnim dolaskom kompanije „Rio Tinto”. Taj predlog zakona, kako je juče kazao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potpuno je usklađen sa Ustavom, a izmene su potrebne, jer se „dešavalo da se čeka sa izgradnjom tunela i po 160 dana zbog problema sa zemljištem”.
– Iako je bila ponuđena fer cena uvećana za 10 do 20 odsto, postoje ljudi koji traže i tri do pet puta veću cenu od tržišne – podsetio je Vučić.
Zlatko Stefanović, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union” smatra da skraćenje rokova i hitnost postupka, ne bi trebalo da bude problem, što je inače jedna od glavnih zamerki na novi zakonski predlog.
– Sada su propisani konkretni rokovi za postupanje vlade i ministarstva u procesu eksproprijacije, tako da ako je reč o hitnosti rokova to ne može biti zamerka na račun zakona. Mnogi postupci eksproprijacije su ionako predugo trajali, a bilo je čak i odustajanja – naglašava Stefanović, dodajući da je ovaj zakon malo liberalniji u odnosu na prethodni, jer je i širi krug korisnika eksproprijacije.
– Prema važećem zakonu to su mogli da budu samo određeni subjekti javnog prava – država, pokrajine, lokalne samouprave. Sada, prema novom predlogu, korisnik može da bude bilo koje fizičko ili pravno lice koje bi moglo da stekne pravo svojine, pa i stranac. To izlazi iz domena javnog interesa koji se prepoznaje kod eksproprijacije. Otvara se pitanje da li može da bude i šta je uopšte javni interes ako se nekom, recimo, oduzme nepokretnost da bi drugo fizičko lice ili neko privredno strano društvo koje nema veze sa državom, steklo pravo na svojinu, na nepokretnost, tražeći eksproprijaciju – navodi Stefanović.
Napominje da prema novom zakonu predmet eksproprijacije mogu da budu i nepokretnosti u javnoj svojini, što do sada nije bilo moguće. To znači da bi se u korist privrednog društva, fizičkog ili privatnog lica, domaćeg ili stranog, od države mogla oduzeti nepokretnost ako za to, po oceni vlade, postoji javni interes.
– Ukoliko u tom postupku, država nema dokumentaciju kako je stekla nepokretnost, a za očekivati je da „raniji sopstvenici”, a to su država, pokrajina ili lokalna samouprava, ni ne znaju kako su stekli većinu imovine, to onda znači da neće imati ni pravo na naknadu – dodaje Stefanović.
Činjenica da zakon treba da se donese po hitnom postupku povećava nezadovoljstvo i prostor za zloupotrebe, zbog čega bi, uverena je Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava u penziji, bilo pošteno da se predlog povuče i stavi na ozbiljnu javnu debatu, da se utvrdi kakve bi posledice po građane i samu državu mogla da ima njegova primena.
– To što je premijerka rekla da će novi zakon omogućiti Srbiji da brže gradi samo može još više da uznemiri građane. Izneta je netačna tvrdnja da se izmene ne rade zbog dolaska „Rio Tinta”, jer su oni navodno kupili parcele. Od 600.000 kvadrata zemljišta ta kompanija je do sada kupila površinu od 140.000 kvadrata, što im očigledno nije dovoljno. To znači da se „Rio Tinto” ne može isključiti kao povod za ovakvu promenu zakona – objašnjava Vodinelićeva.
Novim zakonom o eksproprijaciji se pravi iskorak napred u otklanjanju posledica i sprečavanju zloupotreba koje su se dešavale ranije, jer se tim predlogom uvodi pravilo da naknada ne može biti ispod tržišne, naglašava Mile Antić, predsednik Mreže za restituciju. Izmene i dopune su, dodaje, pokušaj popravke već dva postojeća zakona koji su sami po sebi leks specijalis – Zakona o utvrđivanju javnog interesa, poznatijeg kao posebni zakon za Moravski koridor, i drugog koji se odnosi na infrastrukturne projekte od posebnog značaja.
– Oba dokumenta podrazumevaju eksproprijaciju. Uvela su daleko kraće rokove za odlučivanje i postupanje po rešenju i primenjuju se uredno. Ipak, iako su predlogom izmena Zakona o eksproprijaciji rokovi skraćeni, to ne znači da ljudi neće imati mogućnost da ostvare svoja prava – navodi Antić.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay