Ovogodišnji rod maline procenjuje se između 80.000 i 90.000 tona, 2021. godinu obeležila je najveća otkupna cena do sada, koja se u zavisnosti od područja uzgajanja kretala između 400 i 450 dinara po kilogramu, povećana je vrednost izvoza, ali se malinari suočavaju sa velikim izazovima među kojima su primetan pad proizvodnje i manji obim poslovanja, istaknuto je na sastanku Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća u Privrednoj komori Srbije.
Pad proizvodnje posledica je nepovoljnih vremenskih prilika, opšteg stanja zasada malina, kvaliteta sadnog materijala, deficita stručnog kadra i nedostatka sezonske radne snage, ali i načina primene agrotehničkih mera i nekontrolisane primene sredstava za zaštitu bilja.
Tokom 2021. i 2020. godine, kako objašnjavaju prerađivači i izvoznici maline, u svetu je izražen značajan deficit kako maline, tako i ostalog jagodastog voća, koji je prevashodno uslovila ogromna potražnja izazvana pandemijom koronavirusa i znatno umanjen rod u ostalim zemljama koje se bave ovom proizvodnjom.
Za deset meseci tekuće godine malina je iz Srbije izvezena u vrednosti od 290 miliona evra za razliku od 2020. godine kada je za isti period vrednost izvoza iznosila 215 miliona evra.
I dalje su vodeća izvozna tržišta za srpsku malinu Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Belgija i SAD, gde se ove godine postiže znatno veća cena nego u evropskim zemljama.
Na sastanku je posebno istaknuto da je ovogodišnji rast cena prema kupcima u inostranstvu doveo do manjeg obima poslovanja, pa čak i do gubitka stalnih kupaca, što se može negativno odraziti na potražnju u narednoj godini, jer su se neki kupci opredelili za druge vrste voća, pre svega prerađivački sektor.
Kompanije koje su učestvovale na sastanku, a istovremeno su najveći izvoznici maline iz Srbije, jedinstvene su u stavu, da je neophodno najpre utvrditi realne površine pod zasadima maline kao i količine koje se proizvode na godišnjem nivou. Ova godina je ukazala da treba posvetiti posebnu pažnju načinu planiranja proizvodnje u narednoj godini kako bi se blagovremeno pripremili na moguće situacije koje mogu nastati iz aktuelnih nedostataka i visokih cena đubriva, rasta cene energenata, radne snage i ostalih inputa ne samo u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji već i u preradi, pakovanju, ali i transportu robe.
Ono što je svakako pored cene okarakterisalo ovogodišnju sezonu berbe i otkupa maline, jeste i to da je primećen veliki broj neregistrovanih otkupnih mesta koja su nelegalnim otkupom ugrožavala i otežavala poslovanje. Istaknuto je da otkupljivači moraju obratiti posebnu pažnju na ostatke pesticida u plodovima, kako bi se izbegli potencijalni problemi u izvozu.
Da bi se predupredila situacija slična onoj koju je Srbija imala sa norovirusom proteklih godina, neophodan je potpuno drugačiji pristup temi Liste dozvoljenih sredtava za zaštitu bilja, kao i njihove upotrebe i načina tretiranja plodova.
Učesnici sastanka saglasni su da, s obzirom na godišnji priliv koji se ostvaruje izvozom maline iz Srbije, treba uložiti posebne napore da se sačuva kako sirovinska baza, tako i partnerski odnos sa kooperantima.
U narednom periodu potreban je permanentan rad na unapređenju proizvodnje i plasmana maline što treba da bude zadatak svakog učesnika u ovom poslu u cilju kreiranja što boljeg poslovnog ambijenta za sve, poručuju privrednici.
Foto: Pixabay
