Piše: Svetlana Mujanović
Povrtari koji se bave proizvodnjom povrća u baštama pod krovom u ovom periodu započinju proizvodnju rasada, ali, ne proizvode sav rasad u isto vreme. I u grejanom plasteniku postoji redosled kada će se rasad kojeg povrća proizvoditi. Povrtari koji su već stekli neku rutinu u ovom poslu dobro znaju svoj „raspored“. Novajlije ipak da podsetimo.
Za ranu prolećnu proizvodnju u plastenicima bez dopunskog zagrevanja paradajz se seje u tople leje ili u plastenike sa dopunskim zagrevanjem od prvog do 20. januara. Seje se najčešće u kontejnere od stiropora ili plastike. Prednost ovakvog gajenja rasada je u tome što se biljke presađuju zajedno sa supstratom na korenu pa nema povređivanja, biljke ne preživljavaju stres i odmah posle presađivanja nastavljaju da rastu. Takav rasad se lakše prima, a i berba je ranija za 15-ak dana. Kontejneri od stiropora su lakši za rad od plastičnih i bolje zadržavaju toplotu i vlagu supstrata.
Kada se pune kontejneri, važno je da se sva setvena mesta ravnomerno napune i blago pritisnu da se supstrat slegne. Posle setve dopunjuju se istim supstratom, tako da seme bude pokriveno u visini od jednog do jednog i po centimetra. Na kraju se, u tankom sloju, po površini pospe vermikulit. To je sitno granulisana masa, izrazito higroskopna i dobrih termičkih osobina, tako da površinski zadržava vlagu i sprečava prebrzo isušivanje supstrata, čuva toplotu i omogućava brže i ujednačenije nicanje. Kontejneri se postavljaju malo uzdignuto od podloge, što omogućava brže i ravnomernije zagrevanje, a i sprečava se prorastanje korena kroz otvor na dnu setvenog mesta.
Važno je da se rasadu obezbedi optimalna temperatura za nicanje i dalji razvoj biljaka, jer je ovo vrlo skupa proizvodnja. Seme paradajza počinje da klija na 12 Celzijusovih stepeni, ali je optimalna temperatura za klijanje 22 do 24 stepena. Za rast i razviće rasada ovog povrća optimalna temperatura je 18 do 29 stepeni, a rast prestaje kada padne na devet ili poraste iznad 40 stepeni. Rasad izmrzava na -1 stepen. Za ranu proizvodnju rasad treba da bude star 70 do 75 dana, visok tridesetak centimetara i da ima stablo debljine jedan centimetar, a da u vreme rasađivanja ima već dobro formirane pupoljke na prvom grozdu. Ako se primeti da biljke zaostaju u porastu, mogu se prihraniti mineralnim đubrivom. U uslovima nedovoljne osvetljenosti, rasad se loše razvija i izdužuje, pa ga valja dopunski, veštački osvetljavati.
Rasad iz rane proizvodnje treba i kaliti – prilagođavati proizvodnim uslovima. Kaljenje počinje dve nedelje pred rasađivanje postepenim provetravanjem i snižavanjem temperature vazduha i supstrata. Primena kalijumovih đubriva pojačava opštu otpornost biljaka, posebno na snižene temperature
