Voćni zasadi su veoma retko predmet kupoprodaje tako da se na tržištu ne formira njihova cena. Međutim, često se javlja potreba da se utvrdi njihova vrednost kao, na primer, u sledećim slučajevima:
1.utvrđivanje vrednosti zasada:
-kao zaloga za hipotekarni kredit,
-kao nekretnine prilikom privatizacije,
-prilikom ekspoprijacije,
-kod deobe nasleđa,
-radi osiguranja,
-radi oporezivanja,
2. utvrđivanje početne cene na licitaciji radi prodaje za dug,
3. utvrđivanje visine naknade za početnu štetu.
U nedostatku tržišne cene vrednost voćnog zasada utvrđuje se na osnovu sledećih elemenata, odnosno njihovim sabiranjem:
1. Vrednost stabla
a) Najpogodniji, i gotovo jedini način da se utvrdi vrednost stabla je troškovna metoda procene,odnosno metoda po kojoj se vrednost stabla izjednačava sa visinom ulaganja potrebnih za njihovo podizanje i negu, u periodu od sadnje do početka plodonošenja. Taj period, zavisno od vrste voća, kreće se u proseku od 5 do 10 godina, pa je i visina ulaganja, odnosno vrednst stabla, proporcijonalna dužini tog perioda. Pri tom se vrednost stabla postepeno povećava, paralelno sa protokom vremena i povećanjem ulaganja, i ona je najveća na počertku plodonoše. Posle toga, od trenutka kada počinje eksplatacija, vrednost stabla opada, odnosno umanjuje se za onoliko koliko iznosi amortizacija. Ukoliko se radi o mladom zasadu koji još ne rađa, vrednost stabla se određuje prema visini dotadašnjih ulaganja, bez odbitka amortizacije.
Na vrednost stabla, pored troškova sadnje u prvoj godini, značajno utiču troškovi nege u narednim godinama. Pod troškovima nege se podrazumevaju troškovi rezidbe, obrade, đubrenja i hemijske zaštite.
b) Na izvršena ulaganja treba dodati i prosečnu profitnu stopu koja pokriva najmanje:
1. kamatu na sredstva uložena od sadnje do početka plodonošenja,
2. zakupninu koja bi mogla da se ostvari za angažovanje zemljišta, ili, umesto zakupnine
3. čist prihod koji bi se na angažovanom zemljištu mogao da ostvari gajenjem neke druge kulture.
2. Pored vrednosti stabla, u vrednost voćni zasadi ulazi još i vrednost:
-zemljište,
-naslona (kod vinograda i nekih vrsta voćnih zasada),
-ograde,
-građevinskih objekata,
-sistema za navodnjavanje (stacionarni deo),
-bunara,
-sistema za odvodnjavanje,
-protivgradne mreže,
-puteva,
-drvne mase.
Piše: mr Mladen Pavlović, PSSS Padinska Skela
Foto: Pixabay
