Čileanska araukaria ili sobna smreka je drevna biljka koje odlično uspeva u kućnim uslovima. Najčešće se kupuje kao alterantiva za živa ili veštačka božićna drvca, međutim ona nije ograničena na samo kratki period praznika. Ovu vrstu možete godinama imati i u živati u njenom lepom izgledu.
Araukaria pripada porodici Araucariaceae i jedna je od najstarijih četinara na planeti. Rasprostranjena je na brojnim ostrvima južne hemisfere i može da naraste preko 65 m. U kućnim uslovima njena visina je uslovljena visinom plafona i neće cvetati. Odlikuje se tankim deblom, prekrasnim granama i mekanim iglicama. Ona voli da je držite na hladnijem mestu i zahtevna je u pogledu uzgajanja.
U kućnim uslovima uzgaja se samo vrsta Araucaria heterophylla poznata kao Norfolk bor. Holandski uzgajivači su dugogodišnjom selekcijom uspeli da stvore vrste koje rastu dva, odnosno najviše četiri metra u visinu.
Lakše podnosi kućne uslove u odnosu na ostale četinare, mada će joj najbolje odgovarati osvetljen hodnik koji se ne greje. Veoma je osetljiva na nedostatak svetlosti i veoma brzo počne da se izdužuje. Tokom letnjih, vrelih dana treba je ukloniti sa mesta na koje direktno prodiru zraci sunca. Najbolje joj odgovaraju istočne i zapadne pozicije. Takođe, ne podnosi ni taman prostor. U tami odbacuje iglice. Ukoliko problem sa osvetljenjem potraje, veoma brzo dolazi do sušenja donjih grana.
Biljka treba da ima dovoljno prostora za rast. Ne sme da se stavi u male prostore. Minimalna temperatura koju može da podnese je 10֯ stepeni Celzijusa, a leti temperatura ne sme da bude viša od 22֯ stepena.
Kako bi ste je koristili kao božićno drvo u kratkom prazničnom periodu od jedne do dve sedmice biće dovoljno da redovno provetravajte prostoriju i održavate vlažnost vazduha nešto veću nego inače. Treba imati na umu da biljka ne podnosi ni nagle promene temperature. Redovno zalivanje i povećana vlažnost vazduha ključ su uspeha uzgajanja araukarije. Zaliva se vodom čija je temperatura samo tri do pet stepeni veća u odnosu na temperaturu prostorije.
Ne podnosi prašinu i ako je ne prskate, iglice će otpasti. Za prihranu koristiti samo namensko đubrivo za četinare u tekućem obliku i dodavati svake dve sedmice u razdoblju intenzivnog rasta.
Krajem zime ili početkom proleća, kada su noćne temperature iznad 12֯ stepeni možemo je izneti napolje.
Nikada joj ne odsecajte vrh. To ne podnosi i zaustaviće rast. Presađivanje se obavlja po potrebi, svake tri do četiri godine. Prilikom presađivanja budite pažljivi, jer ne podnosi oštećenja korena i stresanje zemlje sa njega. Odgovara joj poseban supstrat za četinarske biljke sa blago kiselom pH reakcijom od tri do 5,5.
Veoma je često napadaju grinje i to može biti problem, jer kad je jednom napadnu veoma teško se mogu uništiti.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
