Zasadi voća u ovom periodu ulaze u zimsko mirovanje .Tada prestaje intezivan porast ali u zasadima ne prestaju radovi. Neophodno je u tom periodu sprovesti sve agrotehničke mere kako bi se obezbedio dobar rod i kvalitet plodova naredne vegetacije.
Rezidba voćaka
Rezidba jabučastog voća može se raditi već po završetku godine, tokom decembra meseca. Ista se može bezbedno odvijati i tokom zimskog perioda, ukoliko su pogodni uslovi za rad u zasadima.Rezidba koštičavog voća treba da se radi početkom proleća. Razlog je u većoj osetljivosti koštičavog od jabučastog voća na niske zimske temperature. Takođe,koštičavo voće ima kraći period dubokog zimskog mirovanja i pre stupa u vegetaciju.
Tokom marta meseca posebnu pažnju treba posvetiti rezidbi mladih voćnih zasada jer je sada pravo vreme za njihovu rezidbu.Prolazi opasnost od jakih mrazeva koji mogu doprineti izmrzavanju.
Đubrenje zasada
Redovno godišnje đubrenje voćnjaka u rodu predstavlja jednu od osnovnih agrotehničkih mera u savremenoj voćarskoj proizvodnji. Đubrenjem voćaka osigurava se redovan i visok prinos, dobar kvalitet plodova, i ravnoteža razvoja vegetativnih i generativnih organa.
U redovnom godišnjem đubrenju kod većine vrsta voćaka razlikuje se osnovno đubrenje, rano prolećno đubrenje i prihrana.
Osnovno đubrenje koja se obavlja u jesen posle berbe predstavlja unošenje kompleksnih NPK đubriva sa malo azota u odnosu na fosfor i kalijum. U osnovno đubrenje spada i đubrenje stajskim đubrivom.
U ranom prolećnom đubrenju unosi se azot, najčešće 1/3 do 1/2 ukupne potrebe godišnje količine sa jednim od azotnih đubriva ili kompleksnim NPK đubrivima. Vrstu, formulaciju i količinu mineralnih đubriva utvrditi po urađenoj agrohemijskoj analizi i po rezultatima analize. Đubrenje se obavlja prilikom prve prolećne obrade zemljišta. Prihrana se obavlja posle zametanja plodova krajem aprila azotnim ili NPK đubrivima sa naglašenim azotom .
Obrada zemljišta
Posle obavljenog đubrenje neophodno je zemljište obraditi, bilo oranjem ili češće u zasadima maline freziranje redne trake u samom redu.
Piše: Dipl.ing. Snežana Dragićević-Filipović, PSSS Čačak
