Primena malča kao vid agrotehničke mere ima mnoge prednosti, poput kontrole i suzbijanje korova, sprečavanja i smanjenja sabijanja zemljišta, čuvanja vlage, zaštitu od erozije kao i gaženja. Najveću primenu u današnje vreme imaju oni organski, koji mogu biti raznovrsni: sitno seckana kora od drveta, piljevina, treset, kompost i drugo. Sa druge strane, neorganski uključuju primenu različitih folija od geotekstila, rizle do oblutka.

Iako je na neki način slično malčiranju koje se obavlja za vreme drugih godišnjih doba, zimsko se primenjuje sa specifičnom namerom da se biljke i zemljište zaštite od niskih mrazeva. Ova podloga zadržava toplotu tla koje se ispod njega ne smrzava do većih dubina, tako da biljke nastavljaju da obavljaju svoje životne funkcije. Pomaže i vegetaciji da prezimi sa zalihama vlage u zemljištu, što umanjuje potencijalno sušenje u proleće.

Master inženjer pejzažne arhitekture Ana Živanić Rastović, istakla je nekoliko važnih činjenica koje se odnose na malčiranje biljaka na javnim zelenim površinama.

„Postavljanje izolacionog materijala oko biljaka osigurava da temperatura tla ostane konstantna do proleća i pomaže u očuvanju vode u tlu. Naročito bih istakla zaštitu krhkih, mladih biljaka, kao i mladih sadnica drveća, žbunja i lukovičastih vrsta.

Naizmenično smrzavanje i odmrzavanje zemljišta koja se obično dešavaju početkom zime, mogu izazivati širenje i skupljanje zemlje, što zauzvrat može da olabavi korenje, gurajući ih prema gore i izlažući ih niskim temperaturama, suvom vazduhu i vetru“, objasnila je Živanić Rastović i dodala da je malčiranje obavezno za drveće koje je na primer, presađeno u jesen.

Bez obzira na materijal koji se odabere, pravilo za zimske malčeve je da se on nanese u sloju od 10-15 cm. Previše debeo sloj može delovati kao barijera u protoku vazduha između biljaka i zemljišta, odnosno gušenje korenovog sistema koje može da dovede do uginuća biljke, posebno kod onih sa plitkim korenovim sistemom.

Osnovne razlike između tipova organskog malča, tačnije na koji način i kada će se koji primeniti, zavisi od toga da li se on primenjuje na javnim zelenim površinama, za leje sa povrćem ili cvećem ili ukrasne gredice. Seckana kora drveta različite granulacije i boje je najčešći izbor za drvenaste biljke i trajnice, jer pored toga što je trajan, takođe deluje i dekorativno. Odabir boje takođe zavisi od efekta koji želi da se postigne.

Dok na primer, seckano lišće i borove iglice se uglavnom primenjuju za prekrivanje gredica sa ili cvećem i određenih vrsta žbunja. Ukoliko se primenjuje treset, treba obratiti pažnju na zahteve biljaka za pH vrednošću, obzirom da treset može prouzrokovati zakiseljenost zemljišta. Slama može biti jeftin, a efikasan izolator za leje sa povrćem. Sloj je najboje raširiti do obima krošnje, a pre samog postavljanja uvek je potrebno ukloniti već postojeće korove.

Malčiranje se može obaviti tokom cele godine, ali kada se radi o zimskom, ono mora biti obavljeno pre pojave prvog mraza, pogotovo ako se radi o stablima koja rastu samostalno, kao soliteri. Prerano može izazvati nepotreban stres i oslabiti biljku, čineći je tako ranjivijom na buduće mrazeve. Biljke kojima nedostaje zimska podloga takođe može biti podložno oštećenju tokom kratkog toplog perioda. Rastuće temperature mogu prerano prekinuti ciklus mirovanja, izazivajući tako nežni, novi rast usred zime.

Istraživanja takođe pokazuju da primena malča u hladnim mesecima povećava sadržaj ugljen-dioksida i organske materije kao što je azot. Studije koje su ispitivale na primer uticaj organskog sloja – slame u hladnom periodu na prinos useva pšenice, ukazale su na bolju iskorišćenost vlage u zemljištu pod ovom podlogom. Testirana vegetacija posebno u početnim fazama rasta imala je znatno bogatiji korenov sistem (25 i 40 odsto) dok je prinos zrna bio 13-21 odsto vecći kao rezultat povećanih mikrobioloških aktivnosti koje se odvijale u zemljištu pod dejstvom malča (Chakraborty et al., 2010; Fu et al., 2019).

Procesom raspadanja dobija se organska materija i time poboljšava njena struktura. Drugim rečima, razložena materija postaje oblik đubriva pogodna za biljke.

Izvor: Agroklub

Foto: Pixabay