Naučno-istraživački tim Botaničke bašte „Jevremovac“ započeo je digitalizaciju zaostavštine prvog predsednika Srpske kraljevske akademije, Josifa Pančića, kao i bogate bibliotečke građe te institucije.
Istraživači iz Botaničke bašte „Jevremovac“ intenzivno rade na programima digitalizacije sadržaja kojima raspolaže beogradska Botanička bašta. Dragoceni dokumenti tako će biti dostupniji naučnoj i stručnoj javnosti.
„Pre svega biće digitalizovana Pančićeva zaostavština. Tu podrazumevamo i jednu veoma bitnu zaostavštinu u smislu herbarizovanog materijala – „Herbarijum Pančićijanum“, koji ima preko 15.000 eksikata, znači herbarizovanih listova biljaka koje su trenutno u fazi konzervacije. U samom Pančićevom herbarijumu nalaze se neke biljke koje su danas zanimljive zbog toga što ih više nema na prostoru Srbije, ali ima i nekih biljaka koje su iščezle iz svetskog fonda. Na primer, to je kragujevački slez – to je tipski primerak koji je Pančić opisao kao nov za nauku, koji je, da tako kažemo, živeo, rastao u okolini Kragujevca, međutim, te biljke više nema“, istakla je Ana Ržaničanin, Institut za botaniku, Botanička bašta „Jevremovac“.
Predmet digitalizacije biće i pisana zaostavština Josifa Pančića sačinjena od prepiski, dokumenata i beležnica koje su Pančić i njegovi učenici koristili tokom terenskih istraživanja – ekskurzija, kako ih je Pančić nazivao.
„Radom na ovim dokumentima može se videti koliko je široko i opsežno bilo istraživanje Josifa Pančića, ne samo u okviru nauke, nego koliko je radio i na nekim drugim stvarima i u stalnoj komunikaciji sa nekim administrativno-birokratskim institucijama“, rekla je Ržaničaninova.
Po dolasku na mesto profesora na Liceju, Pančić je započeo osnivanje današnje Botaničke biblioteke, koja je iz godine u godinu obogaćivana.
Jedan broj starih i retkih knjiga čuva se u specijalnim uslovima, pa nije lako dostupan – međutim, digitalizacija će to promeniti.
„Recimo zanimljivo, biće digitalizovan njegov primerak Šafrana, koji je on pisao, koji bukvalno govori ljudima koji je način da komercijalno gaje šafran na ovim prostorima“, dodala je Ana Ržaničanin. Tu je jedan raritet, jedna jako lepa knjiga – Flora Greka, koja ima predivne rukom iscrtane, obojene tačnije rečeno biljke. I još neke knjige koje su iz druge polovine 16. veka koje govore o lekovitim biljkama koje je pisao Matioli i još neka izdanja“, istakla je.
Projekat kojim će se digitalizovati dragocene knjige Josifa Pančića, kao i sadržaji Botaničke bašte „Jevremovac“, biće od velike važnosti budućim biolozima i botaničarima.
Izvor: RTS
Foto: Wikipedia
