Prethodnih dana u Srbiji su se smenjivali proleće i zima. Dnevne temperature išle su do 19 stepeni, da bi jutro u nekim krajevima osvanulo sa čak minus 14 stepeni.
Sneg koji je padao proteklih dana dobro je došao ozimim usevima. Miloš Nikoletić iz Poljoprivredne stručne službe Beograd kaže za RTS da je pšenica posejana u optimalnom roku, od 10. do 20. oktobra, dobro ušla u zimu.
„Pšenice koje nisu posejane u optimalnom roku je pitanje koliko je njih spremno ušlo u zimu, ali imali su sreću zbog snega koji je odličan toplotni izolator. Temperaturna kolebanja nisu izazvala obnavljanje životnih proces u pšenici, pa nema nikakve štete“, kaže Nikoletić.
Dobro je, kaže, što je pao sneg, jer je odličan izolator i sačuvaće i pšenicu koja jeste i onu koja nije formirala čvor bokorenja.
„Bilo bi idealno da imamo sneg pre pojave donjih ekstremnih temperatura koji će sačuvati pšenicu“, naglasio je Nikoletić.
Zoran Janković, diplomirani inženjer voćarstva iz PSS Beograd ukazuje da u ovom trenutku niske temperature ne mogu da naštete voćkama i pupoljcima, jer se nalaze u periodu mirovanja, kada su fiziološki spremni da izdrže veoma niske temperature, kod jabuke do minus 30 stepeni i do minus 25 stepeni kod koštičavih vrsta.
„Dobro je što je sneg pao pre svega zbog zaštite kultura kao što je jagoda. Jagodari koji gaje u plastenicima već imaju problem zbog niskih temperatura. Voćke mogu da pretrpe štete samo one koje nisu dobro pripremljene za zimu“, dodaje Janković.
U narednom periodu voćari bi trebalo da zaštite mlada stabla od napada divljači i glodara.
„Jedan od najvećih zadataka voćara je da se završi rezidba, da se izvuče biomasa iz voćnjaka i da se krene sa agrotehnikom tokom proleća kad krene vegetacija. Treba nam stabilna zima bez ekstrema i kasnijim kretanjem vegetacije smanjuje se cvetanje u najfrekventnijem delu. Sve što kasnije cveta izbegava mogućnost da dođe do stradanja od prolećnih mrazeva“, rekao je Janković.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
