Бројне шуме, паркови и дрвореди чине београдске оазе. Нелегална сеча и још више инвеститорски урбанизам нарушавају квалитет живота у појединим деловима града. За једног становника, према европским стандардима, потребно је 225 квадратних метара зеленила. Београд има само 96.
Београд постаје мегаполис, шири се и нагло насељава. Његов идентитет чине изграђени и слободни простори, тачније зеленило. Свеукупно – губи се квалитет живота.
„Град губи идентитет, губећи отворене зелене просторе. Када говоримо о граду Београду, он постаје једно велико, топлотно острво“, каже Невена Васиљевић, професорка Шумарског факултета.
Урбанисти и ресорни стручњаци завршили су план генералне регулације система зелених површина, који је у рангу закона.
Претходио му је пројекат зелене регулативе, урађен по узору на европске, а који показује да квалитет зеленог простора не задовољава савремене потреба живљења.
„У односу на стандард који каже да је 225 метара квадратних по становнику стандард када се говори о зеленим просторима с аспекта квалитета животне средине, Београд има свега 96“, објашњава Васиљевићева.
Док многе приградске општине зеленилом личе на бање, нестале су окућнице и баштице на Врачару, у Старом граду, урбаној Палилули.
Скоро петнаест одсто градске територије је зелени простор. Од тога су две трећине градске и приградске шуме: довољно за шетњу и рекреацију. Остало су паркови, дрвореди и зеленило око солитера. У централним општинама су 63 парка.
„Када узмемо и број паркова и број дечјих игралишта које ‘Зеленило Београд’ одржава, зеленила никада није довољно, али за градске потребе ми немамо проблем са бројем притужби и захтева становника да их буде више“, каже Јелена Обућински из ЈКП Зеленило.
У Зеленилу кажу, да идуће недеље почињу градњу новог линијског парка од Бетон хале до Панчевачког моста.
У новом, генералном урбанистичком плану, стручњаци се морају изборити за нове паркове и зелене оазе.
„Они ће повећати пермеабилност града, односно степен отворености града с аспекта да може да обезбеди слободно кружење воде. Тиме се обезбеђује и квалитет земљишта и микроклима“, указује Невена Васиљевић.
Зеленило чини и 70.000 стабала у дрвореду и више од пола милиона на јавним површинама, које одржава ово предузеће. Сече се само болесно дрвеће и оно које представља опасност за људе.
„Сва здрава стабла се негују. Примењују се редовне мере неге. Сеча стабла је крајња мера када морамо да је изведемо“, наводи Обућински.
Чести протести грађана и удружења говоре да има појединачне нелегалне сече, али и штете од инвеститорског урбанизма који немилице крчи Звездарску шуму, а начиње и Кошутњак.
Нису само инвеститори криви, јер добијањем грађевинске дозволе могу на парцели да секу шта хоће, кажу у „Зеленилу“.
Уколико се не послуша струка и не нађе склад између градње и зеленила где год је то могуће, Београд ће бити пренасељен, непожељан за живот.
Може се десити, као и у неким светским градовима, да се руше поједине четврти, а силан новац, уложен у елитне станове је проћердан.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
