U Šumadijskom okrugu posejano oko 20 000 hektara pšenice, ali zbog visoke cene osnovnih đubriva mnogi poljoprivredni proizvođači nisu uneli mineralno đubrivo na svojim njivama u periodu pred setvu, pa je preporuka stručnjaka da obavezno obave prihranu azotnim đubrivom kako bi se izvukao ovogodišnji prinos.
U Šumadiji je posejano oko 20 000 hektara pšenice. Mrazevi i veliki minusi zbog snežnog pokrivača ne utiču loše na sam razvoj biljke. Zlatko Živanović, poljoprivrednik iz Lužnica kod Kragujevca ima sedam hektara pod ratarskim kulturama.
Zlatko Živanović, poljoprivrednik, selo Lužnice, Kragujevac kaže: S obzirom da smo mi imali tokom jeseni kasnu berbu kukuruza, vrlo je malo pšenice posejano u optimalnom roku. Međutim, poljoprivrednim proizvođačima je išlo na ruku to što je jesen bila lepa, sa toplim danima i noćima i relativnom dobrom vlažnošću zemljišta. Jedini je tu problem, pošto su mineralna đubriva drastično skočila, možda čak i trostruko u odnosu na prethodnu godinu, taj da je vrlo malo osnovnog đubriva bačeno tokom setve. Pšenica je, možemo reći sada u fazi bokorenja.“
Ipak Zlatka Živanovića, kao i ostale poljoprivrednike iz Šumadije muči to što su cene đubriva i nafte drastično skočile.
Zlatko Živanović napominje: „Sledeće što bi trebalo da radimo, kada vremenski uslove dozvole, je prihrana pšenice sa azotnim đubrivima. Pitanje je sada koliko će toga biti jer je mnogo skupo, 100 kg je 12.000 dinara. Već dan odmiče, dani su sve duži i duži tako da već dolazi i februar mesec, a od marta meseca očekujemo neku baba martu a to je nekih dva, tri dana do sedam, neće to uticati ništa, samo je bitno da nam vremenski uslovi dozvole da uđemo u njive, jer sve mašinski radimo, da mašinski prihranimo pšenicu.“
Mnogi poljoprivrednici su zbog visoke cene osnovnog đubriva odustali od polivanja svojih njiva što može da se odrazi i na ovogodišnji prinos.
Ljiljana Vuksanović, savetodavac za ratarstvo kaže: „Zato je preporuka da obavezno, kad počne faza bokorenja, a to je negde kraj februara, početkom marta meseca, obave prihranu azotnim đubrivima, jer je najštetnije kada nema azota u periodu bokorenja jer tada je najveći potencijal za prinos. Kada se obezbedi kvalitetna prihrana i kada se prati zaštita bilja onda možemo očekivati sasvim solidan prinos ozimnih strnina.“
Problem ovogodišnje setve ozimih strnina je povećana cena repro materijala, prvenstveno mineralnih đubriva tako da imamo proizvođače koji predsetveno nisu uopšte uneli mineralno đubrivo ili su uneli u znatno manjoj količini nego što je to potrebno.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
