Piše: Zorica Milosavljević

Od kada je 2017. godine obelodanjen podatak da u Volnijevom herbarijumu, najstarijoj botaničkog zbirci u Srbiji, koja se čuva u prvoj srpskoj gimnaziji u Sremskim Karlovcima, postoji ampelografska kolekcija s više od stotinu presovanih listova vinove loze, ne prestaje interesovanje naučne javnosti, ali i vinogradara i vinara za to otkriće. I jedne i druge zanima koje su to sorte gajene pre više od dva veka na prostoru Fruške gore, kao i da li neke od njih postoje i danas.

Zbirka pobuđuje naročitu pažnju, s obzirom na činjenicu da ju je direktor Karlovačke gimnazije Andrija Volni počeo da formira 1797. i da je ona popunjavana do šezdesetih godina 19. veka, dakle, pre filoksere. To znači da će se njenom naučnom obradom doći do saznanja o sortimentu Fruške gore pre pojave te bolesti koja je uništila vinograde na vezanim zemljištima širom Evrope, ali i o mnogim drugim, i verovatno dobiti odgovori na pitanja o poreklu i autohtonosti određenih sorti.

Vinogradare zaintrigirao grašac

– Po numerologiji s herbarskih papira, evidentirane su 122 sorte u Volnijevom herbarijumu. Međutim, kada smo definitino pregledali sav materijal, ispostavilo se da je taj broj manji – kaže naučni saradnik i rukovodilac herbarijuma BUNS Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Milica Rat. – Kolekcija, dakle, sadrži 77 sorti. Ima nekoliko dvolisnica koje imaju etikete, ali ne i sačuvane listove vinove loze. Ima i dvolisnica u kojima postoje listovi bez etiketa, koje prate s informacijama materijal u njima. Ti primerci nam, nažalost, nisu od nekog posebnog značaja, posebno što je brojka od 77 impozantna sama po sebi i mala je verovatnoća da se među tim primercima, koje ne možemo da koristimo iz pomenutih razloga, krije nešto novo. Od posebnog značaja je činjenica i da u Volnijevom herbarijumu ima više sorti nego u knjizi „Soveršen vinodelac“ Prokopija Bolića iz 1816, u kojoj je opisao 35-36 vrsta. Ne manje važan je i podatak da su u herbarijumu obeležene sorte koje je Bolić obradio u svojoj knjizi. Čak je neko ko je unosio podatke u herbarijumu zapisao Bolićevo ime i koja je kod njega po redu ta sorta. To znači da je herbar revidiran nakon 1816, kada je izašla Bolićeva publikacija, kao i da je bila dostupna tom istraživaču.

U toj grupi od 77 sorti nalaze se, između ostalog, grašac crni i zeleni, spominju se drenak, nekoliko različitih sorti koje su opisane kao varijeteti peršun grožđa, dinka, smederevka, zelenika.

– Saznanje da u herbarijumu postoji sorta pod imenom grašac osobito je zaintrigiralo naše vinogradare, zbog utvrđivanja porekla sorte koju znamo kao italijanski rizling, što treba ispitati – kaže Milica Rat. – Pitanje o tome koliko je belih, a koliko crvenih, opseda me dve godine. Postoje uveravanja da je Fruška gora tlo pogodno za bele, a ne crne sorte. Volnijev herbarijum to donekle demantuje. U njemu je 40 odsto crnih i 60 belih. Crne sorte u svakom slučaju nisu malobrojne u odnosu na bele. Interesantno je da su prvo u herbarijumu poređane crne, a posle bele ili zelene, kako su ih zvali. Čađavica čavka bila je prva, crni grašac druga, skadarka treća, zatim slede balenta, crna zelenika, crni drenak, crvena i crna dinka… Verujem da među njima ima i stonih sorti i na nama je da to u daljem procesu ispitivanja otkrijemo i dokažemo. Sledeći korak jeste da ih zajedno sa stručnjacima s Instituta za vinogradarstvo podvrgnemo istraživanjima, koja će dovesti do toga da možemo da ih opišemo, da utvrdimo da li se mogu poistovetiti sa današnjim ili postoje odstupanja, a ako postoje, kog su tipa. U botanici su narodne priče od izuzetne važnosti. To je takozvani etnobiološki segment, i služi kao izvor informacija. Ako ne možemo da ih povežemo s istorijskim podacima, onda nam je problem da njihovu verodostojnost potvrdimo. Hoćemo da priče utemeljimo naučnim dokazima. Posebna vrednost herbara je u tome što ćemo moći uz pomoć njega da kažemo drugima: „Vi to nemate.“

Većina sorti potiče iz Sremskih Karlovaca

Većina sorti u herbarijumu potiče s teritorije Sremskih Karlovaca. Milica Rat kaže da se često na etiketama navode Rovine, Krivi Banstol, ali i drugi toponimi, koji danas jesu područja i ulice na periferiji Karlovaca ili široj okolini. Napominje da sve te toponime treba proveriti jer je na Fruškoj gori i u Slavoniji bilo potesa pod istim imenima. Ima i primeraka iz Iriga, Kamenice, ali većina potiče s područja između Karlovaca i Čortanovaca. Od uzgajivača, dosta se spominje Peter Maćaš, za koga Milica pretpostavlja da je bio veleposednik u to vreme. Pored njega često se nailazi i na ime Marka Radosavljevića.

U odnosu na najstariji španski herbar vinove loze, Volnijev herbarijum, tačnije ampelografska zbirka u njemu, jedinstvena je po tome što, osim listova vinove loze, ima i presovane grozdove.

– Od 77 primeraka, 40 ima sačuvane grozdove, znači, više od polovine – naglašava Milica Rat. – To nam je važno za molekularnu karakterizaciju. Budući da smo obezbedili pare za to od Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva i taj projekat vodi Biološki fakultet u Beogradu, pao nam je kamen sa srca, jer smo misli da je to nemoguća misija, a evo, radi se na početku procesa istraživanja. Ti grozdovi su nam važni i iz praktičnih razloga. Opis i veličina bobica karakteristike su pomoću kojih vinogradari mogu da prepoznaju sorte. Nama je bitno da imamo dobru morfološku karakterizaciju, to jest opis i hemijsku karakterizaciju. Cilj je da sve te informacije obradimo i ukrstimo i onda ih praktično iskoristimo.

Ne postoje u herbarijumu detaljni podaci za sve sorte, ali za značajan broj moći će da se dođe do vrlo značajnih informacija. Milica Rat kaže da se u opisu sorte često navodi s kog su lokaliteta, ko su bili uzgajivači i, kako kaže, što je najvažnije s biološkog aspekta, kratak opis listova, samog grozda, pa čak i kako izgleda cela biljka. Postoje i podaci u kakvim buradima se čuva vino, a kod nekih je navedeno i koje su im srodne strane sorte.

Španci izolovali DNK

Kolekcija sorti u Volnijevom herbarijumu postala je deo projekta „Valorizacija genetskih resursa vinove loze u Srbiji: genomski pristup za vinogradarstvo 21. veka“ koji finansira Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva. Polovinom godine na završnici prvog ciklusa projekta grupa stručnjaka sa Beogradskog i Novosadskog univerziteta, među kojima je i prof. dr Miodrag Grbić s Univerziteta Zapadni Ontario u Kanadi, posetila je Karlovačku gimnaziju, i tada je uzeto sedam uzoraka, kako bi se utvrdilo da li je moguće izolovati bilo kakav DNK, s obzirom na to da je materijal dosta star, i ne zna se da li je i čime tretiran u prošlosti i slično. Milica Rat kaže da je u roku od sedam dana stigla povratna informacija da su stručnjaci uspeli da izoluju DNK.

Urađeno je sve što je neophodno za uzorkovanje materijala iz herbara, kako bi se otpremili uzorci u Španiju na najveći Institut La Rioha na analizu. Biće to dugotrajan proces, i nimalo jednostavan, ali svi su uvereni da će dati rezultate kod dobrog dela, ako ne kod svih sorti. Primaran cilj da se ono što se obradi i analizira, digitalizuje i da se u toj formi i prezentuje.

– Do sada je dosta urađeno na promociji zbirke, ona je izazvala veliko izenenađenje i interesovanje javnosti, što je bilo očekivano. Sada je u fokusu obrada materijala. Materijal je izuzetno krhak. Rukovanje njime mora da bude pažljivo. Listovi su lepo sačuvani, ali kod takvog materijala uvek postoji bojazan i mogućnost od pucanja. Prvenstveno nam je cilj da ostane sačuvan narednih 300 godina. Namera nam je i da konkurišemo kod drugih ministarstava za novac za dalju obradu, zaštitu, konzervaciju, digitalizaciju. Kolekcija zahteva visokokvalitetan papir, čišćenje kutija… – kaže Milica Rat