Tekst i foto: Željko Dulanović

Smola koju luče četinari, kako bi se zalečili od povreda i zaštitili od napada štetnih insekata, blagotvorno deluje i na ljudski organizam. Gorštaci je često koriste za „prvu pomoć“ prilikom povreda na radu, ali to nije jedina korist od nje. Uz pomoć ove lepljive, ugljovodonične materije, može se brzo potpaliti vatra ili zaštititi obuća i odeća od vlage, a od smole se prave i boje, sapuni, parfemi, nakit, lekovi…

Smola je biljna tečnost blago žute ili smeđe boje, najčešće bez mirisa. Osim toga što ima antibakterijska, antiseptična, adstrigentna i protivupalna svojstva, ona može i da zaustavi odliv krvi kada se nanese na ranu. Za lekovita svojstva smole zna se od davnina, ali danas tek retki prave meleme od nje.

Pouke starog vidara

 Starina Milutin Šaponjić (83) iz Amzića kod Nove Varoši jedan je od poslednjih narodnih vidara na prostoru Starog Vlaha koji koristi ovaj dar prirode. Pored toga što besplatno i uspešno leči posekotine i rane melemima od smole i drugog šumskog bilja, on ne krije recept, već ga nesebično deli svima koji veruju u isceliteljska svojstva planinskih trava i šumskog bilja.

 -Četinari smolom sami sebi vidaju rane. Na mestu gde im je sekirom posečena grana ili su im na drugi način oštećeni stablo i kora, oni luče sok koji se potom stvrdne i tako stvara zaštitni sloj preko povrede i pomaže u njenom zalečenju. Na gotovo isti način smola deluje i kada se nanese na posekotinu ili uboj kod ljudi. Kako bi melem bio što efikasniji, smola se često meša sa drugim lekovitim biljem. Ja koristim zovu – priča nam Milutin.

 Koliko god lepo i privlačno izgledala, šuma je uvek puna opasnosti, a rad u njoj je posebno težak. Drvoseče i rabadžije koje se poseku i povrede obarajući i izvlačeći stabla iz vrleti, umesto kod lekara, pravo iz šume odlaze kod Milutina. A on već gotovo šest decenija, na planinskim proplancima i u šumi sakuplja sve što je potrebno za melem i pomaže narodu, ne tražeći pritom za svoje usluge bilo kakvu materijalnu nagradu.

 Pored šumskih radnika u njegovom domaćinstvu, meleme za rane traže i seljaci, domaćice i građevinci – svi koji su poseku i ozlede na radnom mestu ili tokom kućnih i poljskih radova.

Smola se za nuždu može i jesti

Svoj prvi melem napravio je daleke 1954. godine po sećanju, onako kako su mu kazivali ukućani i komšije, prenoseći potomcima iskustva predaka. Popravljajući kolo i vreteno u porodičnoj vodenici na Zlošnici, tada 16-godišnji Milutin se posekao po prstu. Na putu od vodenice, po mrazu i snegu, u šumi je odsekao nekoliko prutova zove, a u kući pronašao vosak i smolu, koje je u to vreme svako, pa i njegovo domaćinstvo, tokom zime čuvalo u sanduku ili na polici za „ne daj Bože“. I lečio se u planini, daleko do lekara, kao i koju godinu kasnije, kada se nepažnjom sapleo i čelom udario u kućni prag.

 – Posekotinu prvo treba dobro oprati ljutom rakijom i melem mazati samo jednom u 24 sata. Ranu ne treba mnogo zavijati i utopljavati, ali se mora čuvati od hladnoće i ona zaceli za sedam dana – prenosi Milutin višegodišnje iskustvo.

 Smola se za nuždu može i jesti, a leči i mnoge druge bolesti, poput glavobolje ili prehlade. Kroz istoriju se koristila u razne svrhe, a i danas može biti od velike pomoći u svakodnevnom životu. Voda od kiše neće ulaziti u cipele i čizme ukoliko se njihov đon zapečati smolom, a uz pomoć nje može se lako zapaliti i vatra ili napraviti baklja.

 – Borova smola je toliko lepljiva, da se može koristiti kao prirodna zamena za lepak, a uz pomoć nje, tokom boravka u prirodi, lako se može zakrpiti šator, popraviti odeća ili zalepiti neki manji polomljeni predmet. Zbog toga je dobro imati uvek uz sebe bar nekoliko očvršćenih kristala smole. Za hitne popravke smolu trepa rastopiti na vatri, jer je u tečnom stanju najpogodnija za oblikovanje i lepljenje predmeta- savetuju gorštaci

Prah pupavice protiv krvarenja

  Šume i planinske livade su apoteka pod vedrim nebom i u njima se može naći lek za svaku boljku. Često su biljke koje nas odbijaju svojim izgledom i najlekovitije.

 – Mnogo je takvih slučajeva. Malo je poznato da je, na primer, i bela pečurka, poznata kao „guba pupavica“, narodni lek. Kad sazri, prah joj pocrni kao kafa i tada ružno izgleda, ali taj prah se posipa na posekotinu da zaustavi krvarenje i „pokupi“ ranu. Na žalost, mnogi ne veruju u lekovitu moć prirode, već pribegavaju raznim veštačkim preparatima i lekovima koji nas više truju nego što leče– kaže narodni vidar Milutin Šaponjić.

Recept za melem

 – Za melem su potrebne dve šake jelove smole, grumen voska, pola litra jestivog ulja i šaka unutrašnje kore zove. Sve ovo se kuva na šporetu dok se vosak ne rastopi i ulje ne uvri, pa se drvenom kašičicom odstrani iskuvana kora. Melem, koji je bojom kao kajmak ili bela krema, čuva se u malim posudama i rok mu je neograničen. Smolu skupljam po bespućima Bosanja, kada otople dani. Često se mora dugo pešačiti po planini da bi se našlo veće i starije stablo jele na kojem ima više smole, ali se ne žalim jer mi je nagrada kad čujem da je melem pomogao pri posekotini, ogrebotini, lišajevima, kad sretnem onoga ko je izvidao ranu– kaže Milutin.