Zbog temperaturnih kolebanja, kajsija je od svih voćnih vrsta u Šumadiji, trenutno najugroženija. Kako je izjavio zaštitar iz Topole, Verko Kačarević, kritično je kod svih koštičavih voćnih vrsta, a posebno kod kajsije koja je već povukla sokove. U pojedinim zasadima pupoljci su već krenuli i stručnjaci preporučuju prve tretmane bakarnim preparatima.
– Kod ranih sorti, posebno aurore, pupoljci su već napupeli i treba obaviti tretman sa bakarnim preparatima, da ne bi došlo do pojave apopleksije. Ovih dana obavlja se rezidba u svim voćnjacima i prave se preseci na biljkama. Zbog toga bi trebalo biti na oprezu, jer se stvaraju otvorena mesta za ulaz mnogih fitopatogenih gljiva i bakterija – rekao je Verko Kačarević.
On kaže da su temperaturni šokovi krajem januara i početkom februara doveli biljke u stanje stresa. Kajsija je najugroženija, jer najranije i kreće sa pupoljcima.
– Velika je verovatnoća da će u najosetljivijem periodu cvetanja i precvetavanja biti poznih prolećnih mrazeva koji mogu skinuti rod. Poučeni iskustvom u prethodnih pet godina dešavalo se da prolećnih mrazeva bude i do kraja aprila, kada je i jabuka trpela štete od izmrzavanja, iako je najotpornija voćna vrsta – kaže Kačarević.
Za razliku od voćnjaka, temperaturna kolebanja za sada nemaju većeg značaja u zasadima vinove loze u Šumadiji. Prosečna dnevna temperatura treba da bude veći broj dana, nego što je bila za protekli vikend, da bi vinova loza krenula sa vegetacijom.
Osim velikog temperaturnog kolebanja, voćare u Šumadiji i muči nedostatak padavina, jer period ozbiljne suše traje već pola godine. Ako se i u prolećnom periodu nastavi sušni period, doći će do smanjenog kvaliteta plodova. Kako kaže Kačarević, oni će biti sitniji i neće moći da se svrstaju prvu klasu. Sušni period, takođe, utiče i na broj rodnih pupoljaka, te ako ne bude obilnijeg snega ili kiše može se očekivati manji rod.
Tekst i foto: B. Nenković
