Članovi Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su, tragom informacija koje su dobili od građana, na prostoru oko 800 m obalnog pojasa Tamiša kod ribnjaka Sutjeska pronašli 64 leša divljih ptica.
U plavnim šumama vrbe i topole, kao i zasadu klonske topole pronađeno je 34 leša strogo zaštićenog mišara (Buteo buteo), 21 leš strogo zaštićene velike bele čaplje (Ardea alba), sedam leševa lovostajem zaštićene sive čaplje (Ardea cinerea) i dva leša lovostajem zaštićenog velikog vranca (Phalacrocorax carbo).
– Prema tragovima ljudskog kretanja, ostacima municije kao što su patroni za sačmarice i povredama koje su vidljive na pticama osnovano sumnjamo da su ubijene – kaže Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i napominje da se na području na kome su pronađeni leševi i ostaci leševa ptica nalazi i gnezdo belorepana (Haliaeetus albicilla), gnezdo mišara (Buteo buteo), par crnih žuna (Dryocopus martius), sve strogo zaštićene vrste.
U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije navode i da se na suprotnoj obali Tamiša nalazilo noćilište velikih vranaca koji su verovatno posećivali i obližnje ribnjake, pa je to mogao da bude razlog za odmazdu nad pticama.
– Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahteva hitnu reakciju pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine, policije i tužilaštva koji treba da izvrše pregled terena, sakupe leševe i ostatke leševa ptica i dostave ih nadležnoj veterinarskoj instituciji radi utvrđivanja uzroka uginuća – poručuju u Društvu.
Kako je ubijanje strogo zaštićenih i zaštićenih divljih ptica krivično delo, očekuje se hitno pokretanje istrage i pronalazak odgovornih za ovaj nezapamćen pomor.
– Ubijanjem ovako velikog broja ptica načinjena je ogromna ekološka šteta biodiverzitetu Srbije i celog regiona. Ptice koje su kod Sutjeske usmrćene tokom zimskih meseci bile su na zimovanju u Srbiji, a mogle su da dođu iz raznih evropskih država. Republika Srbija se kroz potpisivanje nekoliko međunarodnih sporazuma obavezala na zaštitu ptica, posebno selica, pa ovakvi slučajevi predstavljaju i kršenje međunarodnog prava – kaže Slobodan Knežević iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Prema njegovim rečima, naneta je i neprocenjiva šteta poljoprivredi jer su mišari poznati kao prirodni saborci protiv prenamnoženja glodara na našim oranicama.
– Bez njih će se miševi i volunarice prenamnožiti, a naši paori će biti prinuđeni da kupuju i koriste nove količine otrova na njivama, istovremeno ugrožavajući bezbednost hrane, voda, ljudi i divljih životinja – pojašnjava Knežević.
Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
