Izvoz zamrznutih malina iz Srbije u prošloj godini, vredan 426 miliona dolara, premašio je izvoz pšenice i sada je na drugom mestu, odmah iza kukuruza. Dobre rezultate u izvozu domaćeg agrara i pregrambene industrije beleži i zamrznuto organsko voće: 45 miliona evra. U „Sebria organika“ ističu da značajan uspeh ima i organsko sušeno voće, posebno jagoda, malina, šljiva i borovnica. Mladi voćari i povrtari iz sela Belasica kod Kruševca svojim rezultatima potvrđuju potencijal Srbije u ovoj oblasti.

Aleksa Jevgenijević, treća je godina Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu. U povrtarske i voćarske priče zakoračio je sa svojih 19 godina.

Danas, tri godine kasnije, sve što proizvede proda odmah sa njive. Jagode stižu prve, a u selu se one beru sa više od 50 hektara.

„Ne možemo svi da budemo ekonomisti, bankari. Neko mora da radi i na selu. Poljoprivredni fakultet mi je blizu, mogu da pomognem ocu i majci“, kaže Jevgenijević.

I možda nije ekonomista, ali sve što radi ima ekonomsku računicu. Salata i spanać rastu u plastenicima, jagodu uzgaja na hektar i po, a tu su i kornišoni i paprike za ajvar.

„Kornišone ne sadimo da bismo brali, već proizvodimo rasad za određene firme koje su pod ugovorom. Za petnaest dana to nije veliki posao, a uzme se dobra para“, priča Aleksa.

Praktično sa jedne parcele, tri berbe i tri naplate, ali su i ulaganja tri puta veća.

U saradnji sa PSSS Kruševac, Aleksa je kao mlad poljoprivrednik uspeo da kod Ministarstva poljoprivrede ostvari subvencije.

„Dobili smo 1,5 miliona dinara za tri plastenika i frezu. U obavezi smo da pet godina držimo plastenike. Plastenici su budućnost“, objašnjava Jevgenijević.

Iako je ovaj kraj poznat po čestim mrazevima, izvesno je da za Jevgenijeviće nema zime.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay