Iako su cene hrane na globalnom nivou u januaru već dosegle decenijski rekord, prognoze su da će se trend poskupljenja nastaviti i u narednom periodu.

Zbog sve veće inflacije i potencijalne eskalacije sukoba između Ukrajine i Rusije, neke države već kupuju veće zalihe hrane. U Ministarstvu trgovine tvrde da u Srbiji neće biti nestašica jer je zemlja jedan od 10 najvećih proizvođača hrane u Evropi.

Ekonomisti ipak ne dele taj optimizam.

Cene hrane nastaviće da rastu zbog pandemije, energetske situacije i situacije u Ukrajini, te bi vlada Srbije morala da podrži poljoprivrednike tokom nastupajuće sejne sezone ističe agroekonomista Milan Prostran.

On upozorava da aktuelna kriza posebno pogađa zemlje sa niskim standardom građana među kojima je i Srbija „gde je učešće hrane u budžetu četvoročlane, sada tročlane porodice, između 30 i 40 odsto za razliku od razvijenih zemalja gde je taj procenat između 12 i 17 odsto, dakle oni to lakše podnose“ rekao je Prostran.

Prema njegovim rečima, na nova poskupljenja hrane utiču nova poskupljenja inputa poljoprivrednih proizvoda.

On smatra da su nove mere koje je donela Vlada u cilju ograničavanja cena hrane, nužne, ali da bi trebalo da traju duži period kao i da bi država trebala da obezbedi dovoljne količine hrane u rezervama, na tri meseca, nekih šest proizvoda, a to su brašno odnosno pšenica, mleko tj mleko u prahu, kukuruz, svinjska mast i svinjsko meso i so, pirinač i deo pasulja.

Dodaje da je sada ključno da se podrže poljoprivredni proizvođači kako bi se obezbedilo stanovništvo da ima dovoljno hrane.

Iz našeg resornog ministarstva poručuju da će biti obezbeđene tromesečne zalihe energenata kao i pšenice, kukuruza, šećera i ulja dok će za pojednie proizvode koje uvozimo poput pirinča, soli, pasulja biti obezbeđene količine koje su dovoljne za više od tri meseca.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay