Bliži se vreme setve šećerne repe. Tu industrijsku kulturu seju najčešće ratari sa velikim iskustvom i dobrom mehanizacijom.

„Šećerna repa je za vredne ljude, nju ne može da gaji svako. Oko nje ima mnogo rada i obaveza, moraš da sediš kod kuće kada poseješ i očekuješ rod. Ali, nekad manje nekad više, sve u svemu se dobro prođe.“ kaže ratar iz Kljajićeva Đuro Vuković.

Kako dodaje, zahvaljujući šećernoj repi svi su došli do mehanizacije i mašina, šećerane su davale traktore i kombajne što im je mnogo značilo.

Do sada je ugovoreno do 50, 60 hektara pod repom, što njegove, kooperanata i uslužnog rada. Cena zadovoljava ali nažalost nikad se ne zna unapred cena soje i kukuruza.

Precizna poljoprivreda (navigacija i sejačice) je stigla i kod njih na imanje, a za naslednike ne brine.

Izvor: RTV

Foto: Pixabay