Srbija je poznata po dobrom rasadničarstvu, u našoj zemlji postoji više od 500 rasadnika i to samo u sektoru voćarstva. Zbog toga je, prema mišljenju stručnjaka, dobra vest da je Evropska komisija (EK) nedavno odobrila izvoz sadnica leske iz Srbije bez ijednog dodatnog zahteva, a slična odluka očekuje se i za koštunjavo voće.
EU je, podsetimo, zbog opasnosti od biljnih, karantinskih štetočina zabranila uvoz visokorizičnog bilja iz svih trećih zemalja još 2019. godine, a ova uredba pogodila je i domaće proizvođače sadnog materijala. Na spisku se tada našlo dvadesetak biljnih vrsta, između ostalog i sadnice koštunjavog i jabučastog voća (osim kruške) i velikog broja bilja.
Pre nekoliko dana saopšteno je kako je posle opsežnih analiza EK Srbiji izdala odobrenje za plasman čime smo postali treća država na svetu koja sada može da izveze sadnice leske na teritoriju Evropske unije. Prve zemlje koje su zatražile izuzeće bile su Japan, Australija, Srbija, potom Novi Zeland, SAD i Turska.
– Srbija je tom odlukom EK među prvim zemljama koje su bile u stanju da pripreme izuzetno obimne materijale. To je pored ostalog podrazumevalo prikupljanje svih naučnih i tehničkih podataka ikada objavljenih kada je reč o štetnim organizmima u vezi sa tom biljnom vrstom uključujući i sistem organizacije kontrola, izveštaje o registraciji pesticida i drugo – saopšteno je iz Ministarstva poljoprivrede.
Podsetili su da je Srbija 2020. dobila pojedinačno odobrenje i za izvoz sadnica jabuka, što govori o stanju poljoprivrede, sistema i nauke u našoj zemlji.
Osnova dobre proizvodnje jeste kvalitetan sadni materijal. Ovaj sektor nekada je samo od prodaje loznih kalemova u Rusiju ostvarivao celokupan sadašnji izvozni rezultat. Kako je objavio portal Makroekonomija, Srbija je u 2018. od izvoza sadnog materijala ostvarila 17,3 mil USD dok je iste godine uvoz iznosio 16,8 mil USD. U 2019. izvoz je znatno porastao na 27,9 mil USD, a uvoz je istovremeno smanjen na 10 mil USD. A onda je usledila rampa iz EU.
– Sadnice prodajemo u Srbiji, a bilo je izvoza. Ova blokada dovela je do viška sadnica leske na domaćem tržištu, baš zbog zabrane izvoza. Potražnja je sigurno smanjena za pedesetak odsto u odnosu na prethodne dve, tri godine. Tako je pala prodaja i u zemlji – rekao je za Politiku Slađan Savić iz firme Argus koja proizvodi i sadnice drugih voćnih vrsta, ali su im orah i lešnik glavni.
U okolini Kruševca, gde posluju, postoji desetak ozbiljnijih proizvođača sadnog materijala. Do sada je ova firma sadnice leske izvozila u Ukrajinu, ali i u Grčku.
Italija je najveći konkurent u ovom sektoru gde je sve teže izboriti se zbog rasta troškova proizvodnje – od goriva do cene radne snage koja je znatno porasla u odnosu na ranije. Veruje da bi sa odobrenjem izvoza i rasterećivanjem tržišta situacija mogla da se promeni nabolje.
– Sada su dnevnice umesto 1.500 i do 3.500 dinara, a cene sadnica su ostale iste tako da ćemo videti koliko će proizvodnja dalje biti rentabilna – kazao je Slađan Savić.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay
