Keleraba je veoma stara kultura. Može se koristiti sveža ili kuvana. Sadrži 12 procenata suve materije i 7 procenata ugljenih hidrata i vitamina.
Kao i ostale kupusnjače i keleraba je dvogodišnja biljka. Cvast se formira u drugoj godini. Dešava se da rane sorte formiraju u prvoj godini cvet, bez formiranja jabučice, ukoliko su u ranim fazama rasta bile izložene niskim temperaturama.
Optimalna temperatura za rast i formiranje zadebljale stabljike je 14 do 20 stepeni Celzijusa. Za ranu proizvodnju su pogodna zemljišta lakše strukture, a za kasnu proizvodnju su bolja zemljišta sa većim kapacitetom za vodu. Za proizvodnju nisu poželjna kisela zemljišta (optimalna ph 6-7).
U proizvodnji poštovati plodosmenu. Da bi se ponovila sadnja na istoj parceli treba da prođe najmanje tri godine.
Đubrenje uraditi prema agrohemijskoj analizi zemljišta.
Proizvodnja se može raditi iz rasada, što je i najčešće, ili direktnom setvom, što proizvođači retko rade.
Za ranu proizvodnju rasada se proizvodi u zaštićenom prostoru uz optimalnu temperaturu od 16 stepeni Celzijusa.
Za jesenju proizvodnju rasad se može gajiti na otvorenom ili kontejnerima.
Rasad se u prolećnoj sadnji rasađuje na 25 x 30 cm sa oko 16 biljaka na kvadratnom metru a, u jesenjoj sadnji se može rasađivati na rastojanju 35 x 35 cm sa oko 12 biljaka na kvadratnom metru.
Nega useva je ista kao kod kupusa. Najvažnija mera je održavanje vlage zemljišta iznad 65 odsto PVK, da u slučaju jačih padavina ne bi došlo do pucanja jabučice.
Berba rane kelerabe počinje u maju i junu, kasna se bere do kraja oktobra.
Prinosi kelerabe se kreću od 20 do 30 t/ha, a kasnih jesenjih i do 50 t/ha.
Piše: Ljubodraga Pantelić, PSSS Srbije
Foto: Pixabay
