Ishrana krava u sistemu zelenog konvejera podrazumeva kontinuiranu ( neprekidnu ) ishranu krava svežom zelenom hranom u što dužem vremenskom periodu . Da bi se u praksi to postiglo, neophodno je sve to na vreme isplanirati i organizovati. To opet znači da treba na vreme isplanirati koje će se kulture gajiti, njihove rokove setve, period kada otprilike dospevaju za kosidbu i ishranu krava, visinu prinosa. Po pravilu, radi smanjenja troškova transporta, za setvu biljnih vrsta za zeleni konvejer treba koristiti parcele što bliže gazdinstvu. Podrazumeva se da je broj grla na gazdinstvu poznat kao i njihove potrebe odnosno mogućnost konzumiranja zelene mase.
Za korišćenje u sistemu zelenog konvejera mogu se koristiti: perko, uljana repica, ozime forme stočnog graška i grahorice kao i njihove jare forme, sudanska trava, lucerka, kukuruz itd. Setvom jarih formi graška i grahorice u nekoliko vremenskih intervala na oko 10-ak dana, produžava se dužina njihovog iskorišćavanja.
Prednosti ishrane sistemom zelenog konvejera: ako se sama kosidba i transport izuzmu kao neophodne radnje, nema nikakve obrade i pripreme hrane, nema gubitka u prinosu kao kod nekih vidova konzervisanja stočne hrane, kravama se daje sveža hrana koju vrlo rado konzumiraju sa izuzetno velikim stepepenom svarljivosti pa je samim tim i veliki stepen iskorišćenosti hranljivih materija, povećana mlečnost krava.
Loše strane sistema zelenog konvejera: vrlo je problematična kosidba i dovoženje hrane u slučaju kišovitog vremena, posebno ako ono duže potraje, česta promena hraniva što je u suprotnosti sa jednim od bitnih zahteva za sastavljanje obroka a to je njegova stabilnost, troškovi prevoza hraniva ako se ima u vidu da se kod prevoza sveže zelene hrane u velikom procentu ( oko 90 % ) prevozi voda. Neiskorišćena zelena hrana na parceli može se zaorati, može se na neki od načina konzervisati i sačuvati za drugi period godine.
PSSS Pirot
Zoran Nikolić dipl. inž.
